.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11854/2023
27.12.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Saša S. Miletić i Snežana Z. Miletić, advokati iz ..., protiv tuženih Udruženja osiguravača Srbije i umešača na strani tuženog „Sava osiguranje“ a.d. Podgorica, Crna Gora, BB iz ..., koga zastupa privremeni zastupnik Olivera Mijatović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2886/22 od 09.12.2022. godine, u sednici održanoj 27.12.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2886/22 od 09.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 251/2016 od 31.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi Udruženje osiguravača Srbije i BB da tužiocu solidarno naknade materijalnu i nematerijalnu štetu, u iznosima kao u usvajajućem delu tog stava izreke, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos materijalne štete na ime vrednosti uništenog motocikla počev od dana veštačenja do dana presuđenja 31.05.2022. godine, kao i zatezne kamate za naknadu nematerijalne štete kod dosuđenih a do tužbom traženih iznosa. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi solidarno obavežu da za račun tužioca uplate Republičkom fondu PIO osiguranje Filijala Niš za period od 01.09.2007. do 31.01.2008. godine iznose navedene u tom stavu izreke na ime dodatnog doprinosa za PIO na beneficirani radni staž po stopi od 7,30%, a sve obračunato na neto osnovicu od 319.570,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da privremenom zastupniku drugotuženog naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 384.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 766.890,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2886/22 od 09.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 251/2016 od 31.05.2021. godine u odbijajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke u odnosu na tuženog Udruženje osiguravača Srbije tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi Udruženje osiguravača Srbije solidarno sa tuženim BB obaveže da tužiocu naknadi štetu koju je tužilac zadobio u saobraćajnoj nezgodi dana ...2007. godine u selu ... na regionalnom putu Smederevska Palanka – Velika Plana u zaseoku ... u blizini benzinske pumpe „... Petrol“ a koje mu je naneo drugotuženi koji je upravljao putničkim motornim vozilom marke „Renault ...“ registarske oznake ... i koji je osuđen pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci K 59/09 od 16.10.2009. godine zbog krivičnog dela teško delo protiv javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to: materijalnu štetu: iznos od 364.912,00 dinara, na ime vrednosti uništenog motocikla marke „Kavasaki“ tip „...“ godina proizvodnje 1998, reg. oznake ..., sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2022. godine pa do konačne isplate, iznos od 816,27 dinara na ime troškova lečenja, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2008. godine, iznos od 31.823,00 dinara, na ime troškova prevoza za vreme lečenja u periodu od 03.10.2007. godine do 23.01.2008. godine, sa zakonskom zateznom kamatom i to na iznos od 5.600,00 dinara počev od 01.11.2007. godine pa do isplate, na iznos od 7.400,00 dinara počev od 01.12.2007. godine do isplate, na iznos od 11.850,00 dinara počev od 01.01.2008. godine do isplate i na iznos od 6.973,00 dinara počev od 01.02.2008. godine do isplate, iznos od 72.904,00 dinara na ime izgubljene zarade za septembar 2007. godine (kao razlike između primljene naknade za vreme privremene sprečenosti za rad i zarade koju bi tužilac primio da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2007. godine do isplate, iznos od 72.904,00 dinara na ime izgubljene zarade za oktobar 2007. godine (kao razlike između primljene naknade za vreme privremene sprečenosti za rad i zarade koju bi tužilac primio da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2007. godine do isplate, iznos od 72.904,00 dinara na ime izgubljene zarade za novembar 2007. godine (kao razlike između primljene naknade za vreme privremene sprečenosti za rad i zarade koju bi tužilac primio da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2007. godine do isplate, iznos od 72.904,00 dinara na ime izgubljene zarade za decembar 2007. godine (kao razlike između primljene naknade za vreme privremene sprečenosti za rad i zarade koju bi tužilac primio da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2008. godine do isplate, iznos od 72.904,00 dinara na ime izgubljene zarade za januar 2008 godine (kao razlike između primljene naknade za vreme privremene sprečenosti za rad i zarade koju bi tužilac primio da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.02.2008. godine do isplate, iznos od 8.250,00 na ime izgubljenih dnevnica i naknade za septembar 2007. godinu (koje bi tužilac ostvario da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2007. godine, iznos od 8.250,00 na ime izgubljenih dnevnica i naknade za oktobar 2007. godinu (koje bi tužilac ostvario da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.11.2007. godine, iznos od 8.250,00 na ime izgubljenih dnevnica i naknade za novembar 2007. godinu (koje bi tužilac ostvario da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2007. godine, iznos od 8.250,00 na ime izgubljenih dnevnica i naknade za decembar 2007. godinu (koje bi tužilac ostvario da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2008. godine, iznos od 8.250,00 na ime izgubljenih dnevnica i naknade za januar 2008. godinu (koje bi tužilac ostvario da je radio) sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2008 godine, nematerijalnu štetu: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 100.000,00 dinara, na ime duševnih bolova usled naruženosti iznos od 150.000,00 dinara, na ime duševnih patnji usled umanjene opšte životne aktivnosti iznos od 250.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 31.05.2022. godine do končane isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je obavezan tužilac da privremenom zastupniku tuženog advokatu Oliveri Mijatoviću iz ... naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 363.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je tužilac obavezan da tuženom Udruženju osiguravača Srbije naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.250,00 dinara, a umešaču na strani tuženog „Sava osiguranje“ a.d. Podgorica u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, prekoračenja tužbenog zahteva od strane drugostepenog suda, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava iz razloga propisanih članom 404. ZPP.
Imajući u vidu činjenicu da je prvostepena presuda preinačena od strane drugostepenog suda, to su se stekli uslovi da se o reviziji tužioca razmatra u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su pak učinjene druge povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koje se poziva tužilac.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2007. godine u selu ... Opština ... dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je tužilac zadobio tešku telesnu povredu. Nezgodu je izazvao drugotuženi BB koji je presudom Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci K 59/09 od 16.10.2009. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu. Naznačena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1560/2010 od 11.10.2010. godine. Vozilom kojim je upravljao drugotuženi bilo je osigurano kod osiguravajućeg društva „Montenegro osiguranje“ a.d. Podgorica čiji je pravni sledbenik sada umešač u ovom postupku - „Sava osiguranje“ a.d. Podgorica. Dopisom od 20.02.2009. godine „Montenegro osiguranje“ je ponudilo tužiocu vansudsko poravnanje na materijalnu štetu na motociklu koje nije prihvaćeno od strane tužioca. Dana 24.01.2014. godine tužilac se preko punomoćnika obratio prvotuženom Udruženju osiguravača Srbije sa zahtevom za obeštećenje van spora ali nije dobio nikakav odgovor. Odlukom „Montenegro osiguranje“ a.d. Podgorica od 26.03.2014. godine odbijen je zahtev tužioca za naknadu materijalne i nematerijalne štete kao neosnovan zbog zastarelosti potraživanja. U udesu je uništen tužiočev motocikl marke „Kavasaki“ a zbog zadobijenih povreda tužilac je bio na bolničkom lečenju i to u periodu od ...2007. do 31.01.2008. godine. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka medicinske struke pa je utvrđeno da je tužilac zadobio telesne povrede u vidu nagnječenja rane između prvog i drugog prsta desne šake sa oštećenjem mišića desne šake i nagnječenja sa ogrebotinama u predelu desnog ramena koji predstavljaju tešku telesnu povredu. Zbog nastalih posledica u vidu zgrčenosti prstiju šake bila je neophodna dugotrajna fizikalna terapija radi vraćanja funkcije što uprkos sprovedenoj terapiji nije učinjeno u punom obimu. Tužilac je trpeo bolove jakog intenziteta, srednjeg i lakog intenziteta u određenom vremenskom periodu a kod njega postoji umanjenje opšte životne aktivnosti koja se ogleda u otežanom obavljanju svakodnevnih radnji vezanih za korišćenje desne ruke iznosi 25%. Tužilac je trpeo i strah jakog, srednjeg i lakog intenziteta. Obavljena je rehabilitacija u trajanju od pet meseci ali funkcija ruke nije u potpunosti vraćena. Za to vreme je primao zaradu u visini od 65% a pored zarade da je radio imao bi devizne dnevnice i naknadu po pređenom kilometru jer je radio kao mašinovođa i upravljao vozom za ... do ... . Tužilac je imao beneficirani staž pa je zbog bolovanja izgubio pravo na četiri meseca i devet dana. Veštačenjem od strane veštaka finansijske struke utvrđeni su iznosi materijalne štete koje je tužilac pretrpeo zbog bolovanja vezano za izgubljenu zaradu i primljene naknade za bolovanje i ostvarene zarade na ime dnevnica i na ime gubitka beneficiranog staža kao i troškove lečenja. Tuženi Udruženje osiguravača Srbije kao i umešač na strani tuženog istakli su prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja u smislu člana 376. i člana 377. ZOO.
Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Pri tome je zaključio da se ne može prihvatiti prigovor zastarelosti potraživanja iz razloga što je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž 1560/2010 od 11.10.2010. godine potvrđena presuda Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci K 59/09 od 16.10.2009. godine. Drugostepena presuda je doneta 11.10.2010. godine. Međutim, tužilac se blagovremeno obratio „Montenegro osiguranje“ a.d. Podgorica za naplatu materijalne štete za motor. Ponuđeno mu je vansudsko poravnanje što je on odbio a tek 24.03.2014. godine obavešten je od strane umešača da je odbijen zahtev za naknadu materijalne štete. Podnošenjem tog zahteva isti je prekinuo rok zastarelosti. Osim toga protiv drugotuženog je vođen krivični postupak, isti je osuđen a prema odredbama čl. 376. i 377. ZOO predviđeno je da kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom za krivično gonjenje predviđen je duži rok zastarelosti. Zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Kako se tužilac blagovremeno obratio osiguravajućem društvu u Podgorici za naknadu štete to je došlo do prekida roka zastarelosti.
U pogledu dela tužbenog zahteva koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete sud je tužbeni zahtev odbio nalazeći da je dosuđenim iznosom isti dobio odgovarajuću satisfakciju a odbijen je i deo zahteva za naknadu materijalne štete vezano za uplatu Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje nalazeći da se o takvom tužbenom zahtevu ne može odlučivati jer nisu pruženi dokazi na osnovu kojih bi se izvršio obračun razlike između postojeće i nove penzije kao i doprinosa te da je dostavljeni izveštaj od strane RF PIO Filijala Niš sa podacima o isplaćenim mesečnim iznosima za navedene periode ne predstavlja poseban dokaz. Odlučujući o žalbama tuženih drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan zbog nastupanja zastarelosti potraživanja pa je potvrdio prvostepenu presudu vezano za odbijajući deo a u odnosu na usvajajući deo istu preinačio i odbio tužbeni zahtev uz ustanovljavanje obaveze da tužilac privremenom zastupniku drugotuženog BB plati troškove postupka kao i tuženom Udruženju osiguravača Srbije i umešaču na strani tog tuženog. Drugostepeni sud zaključuje da je potraživanje tužioca zastarelo iz razloga što je prema članu 377. ZOO predviđeno da kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti. Zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Međutim, u ovom slučaju i pored toga što je drugotuženi osuđen za izvršeno krivično delo nastapila je zastarelost potraživanja naknade štete. Ovo iz razloga što je presuda kojom je drugotuženi osuđen zbog izvršenog krivičnog dela postala pravnosnažna dana 11.10.2010. godine. Za krivično delo za koje je drugotuženi osuđen predviđena je kazna zatvora do četiri godine. Odredbom člana 103. stav 1. tačka 4. KZ propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine. Kako je protekao rok od pet godina od dana pravnosnažnosti presude kojom je drugotuženi oglašen krivim za izvršenje navedenog krivičnog dela jer je tužba u ovoj pravnoj stvari za naknadu štete podneta dana 12.01.2016. godine to se imaju primeniti odredbe čl. 376. i 377. ZOO. Dalje, drugostepeni sud zaključuje da je bez uticaja činjenica da se tužilac obratio „Montenegro osiguranje“ a.d. Podgorica odštetnim zahtevom dana 27.11.2007. godine a da je tek 26.03.2014. godine dobio odgovor da se njegov zahtev odbija zbog zastarelosti. Stoga je prvostepena presuda u usvajajućem delu preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je u ovoj pravnoj stvari potraživanje tužioca zastarelo. Naime, prema odredbi člana 103. stav 1. tačka 4. Krivičnog zakonika propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine. Drugotuženi je osuđen za izvršeno krivično delo - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja a za to krivično delo je propisana kazna zatvora do četiri godine. Krivična presuda je postala pravnosnažna dana 11.10.2010. godine – kada je potvrđena od strane drugostepenog suda. Od tog momenta teče objektivni rok od pet godina u kome je tužilac mogao da podnese zahtev za naknadu štete. Tužilac je tužbu podneo tek 12.01.2016. godine što znači nakon isteka roka od pet godina u kome je mogao podneti tužbu. Činjenica da se tužilac obratio „Montenegro osiguranje“ a.d. Podgorica odštetnim zahtevom dana 27.11.2007. godine a da je tek 26.03.2014. godine dobio odgovor da se njegov zahtev odbija zbog zastarelosti, nije od uticaja za donošenje drugačije odluke. Ovo iz razloga što se prekid zastarelosti može ostvariti kada se oštećeno lice obrati sudu ili drugom državnom organu, što u ovom slučaju nije učinjeno. Obraćanje direktno osiguravaču ne dovodi do prekida zastarelosti potraživanja. U ovom slučaju primenjen je i privilegovani rok zastarelosti (pet godina od dana okončanja krivičnog postupka), ali ni taj rok tužilac nije ispoštovao, tj. ni u tom roku od pet godina od dana pravnosnažnosti presude kojom je drugotuženi osuđen za izvršeno krivično delo, nije podneo tužbu radi realizacije svog zahteva. To što se tužilac obratio „Montenegro osiguranje“ a.d. Podgorica odštetnim zahtevom dana 27.11.2007. godine a da je tek 26.03.2014. godine dobio odgovor da se njegov zahtev odbija zbog zastarelosti, ne može uticati na stvaranje situacije koja dovodi do prekida zastarelosti. Ni ostali navodi iz revizije tužioca nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.
Pravilna je odluka vezano za troškove koje je tuženi dužan da plati privremenom zastupniku drugotuženog, jer u slučaju da se ne može obezbediti uručenje tužbe i ustanoviti adresa tuženog tada mu se postavlja privremeni zastupnik a u takvom slučaju važe pravila „kautio iudicatum solvi“ tj. mora se uplatiti predujam troškova za privremenog zastupnika a u slučaju uspeha u sporu tužilac tj. lice koje je izvršilo predujm tih troškova ima pravo da iste regresira od strane lica protiv koga je vođen postupak i koje je izgubilo parnicu.
Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
