Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 363/15 od 17.09.2015. godine, u stavu 1. izreke, odbija se kao neosnovana žalba tužene S.M. i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Ivanjici P2 100/14 od 21.05.2015. godine, u stavu 1,. 2, 3, 5 i 6 izreke. Stavom 2. izreke, odbačena je žalba tužene S.M. izjavljena na stav 4. izreke prvostepene presude kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena S.M. je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su brak zaključile 10.02.2013. godine, a isti je razveden pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Ivanjici P2 15/14 od 30.05.2014. godine (u preostalom delu ta presuda je ukinuta od strane drugostepenog suda). Tužilac i tužena imaju dvoje zajedničke maloletne dece ćerke T.1 i T.2 rođene ... godine. Tokom zajednice života, najpre vanbračne, a potom i bračne, stranke su živele sa tužiočevim roditeljima u selu V., tu žive i maloletna deca od rođenja, a tužena je zajednicu života napustila 01.03.2014. godine kada se vratila kod svojih roditelja u L. kod Č., gde od tada živi. Deda i baba po ocu od rođenja dece su bili uključeni u neposrednu brigu o njima. Otac maloletne dece je zaposlen, ima zaradu od 35.000,00 do 45.000,00 dinara, a van radnog vremena bavi se poljoprivredom. Majka maloletne dece nema stalna mesečna primanja, oba roditelja nemaju druge obaveze zakonskog izdržavanja osim za maloletnu decu, zdravi su i sposobni za rad. Nakon što su pribavljeni i u postupku ocenjeni izveštaji organa starateljstva u G. i Č., a vodeći računa o najboljem interesu maloletne dece, nižestepeni sudovi su našli da decu treba poveriti ocu na vršenje roditeljskog prava, a lične odnose majke sa maloletnom decom treba urediti na način kako je to navedeno u prvostepenoj presudi. Imajući u vidu potrebe maloletne dece i mogućnosti roditelja da učestvuju u zadovoljavanju tih potreba određena je obaveza zakonskog izdržavanja tužene od po 4.000,00 dinara mesečno.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je u ovom momentu u najboljem interesu maloletne dece da samostalno roditeljsko pravo nad njima vrši otac. Na taj način je obezbeđeno da deca ostanu u sredini u kojoj su živela od rođenja okružena osobama na koja su navikla gde im je obezbeđena emocionalna toplina, ali i svi uslovi za njihov pravilan budući psihofizički razvoj. Redovni kontakti sa majkom, boravak dece u njenoj porodici uz odgovarajuću posvećenost njihovim potrebama vremenom će se prevazići problemi koji su se javljali zbog izostanka kontinuirane veze dece sa majkom, a dovešće i do odgovarajuće bliskosti sa drugim članovima porodice majke. Ove okolnosti su značajnije od toga gde deca žive sa ocem, kakvi su stambeni uslovi i sve drugo vezano za materijalne prilike koje su, po tvrdnji revizije povoljnije kod majke. To što tužena prilikom napuštanja zajednice života sa tužiocem nije sa sobom povela maloletnu decu nije od značaja, kako to s pravom smatra revizija. Međutim, činjenica je da je tužena u ovu zajednicu ušla kao veoma mlada, protivno volji svojih roditelja, a to u novonastaloj situaciji bez sumnje tuženoj nameće obavezu da sa svojom primarnom porodicom razreši tu konfliktnu situaciju i da odluči šta će ona ubuduće da radi (da li će da se školuje, da nađe posao i slično), pa i to pokazuje da je za sada situacija u očevoj primarnoj porodici stabilnija što je za decu veoma bitno. Ostali navodi iz revizije, koji su usmereni pre svega na osporavanje odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, ne dovode u sumnju osnovni zaključak nižestepenih sudova da je u ovom momentu u najboljem interesu maloletne dece da ostanu u sredini u kojoj su živela odnosno da samostalno roditeljsko pravo nad njima vrši otac. S obzirom da su nižestepeni sudovi pri rešavanju i ostalih pitanja pravilno primenili materijalno pravo i to model viđanja majke sa decom prilagodili trenutnom stanju i potrebama dece u budućnosti a da je zakonsko izdržavanje određeno na iznos koji zadovoljava potrebe dece, a ne ugrožava egzistenciju majke kao dužnika izdržavanja, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.