Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Bogdan Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća za uređenje građevinskog zemljišta Novi Pazar, čiji je punomoćnik Ivana Tomović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 774/23 od 25.12.2023. godine, u sednici održanoj 12.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 774/23 od 25.12.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 774/23 od 25.12.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 1200/22 od 15.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 200.000,00 dinara i to tužilji AA iznos od 100.000,00 dinara, i tužiocu BB iznos od 100.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade pričinjene materijalne štete isplati 50.000,00 dinara i to iznos od 10.877,00 dinara na ime kupovine nove gume za putničko vozilo, 5.000,00 dinara na ime plaćanja automehaničara prilikom lepljenja gume na licu mesta i iznos od 10.000,00 dinara na ime plaćanja taksi prevoza za dolazak i odlazak automehaničara na lice mesta. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 79.061,00 dinar.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Gž 774/23 od 25.12.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova odgovora na raviziju.

Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pošto ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu su sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima, zasnovanim na istom pravnom osnovu i istom ili sličnom činjeničnom stanju, kao u ovoj parnici. Navodi revizije ukazuju na bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 12.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 216.087,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilaca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković