.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11945/2024
12.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2743/23 od 01.02.2024. godine, u sednici održanoj 12.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2743/23 od 01.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2743/23 od 01.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 12661/2019 od 06.07.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijeni su prigovori apsolutne nenadležnosti suda i presuđene stvari. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama isplati ukupno 1.102.430,00 dinara i to tužilji AA iznos od 367.465,00 dinara, tužilji BB iznos od 367.465,00 dinara, tužilji VV iznos od 183.750,00 dinara i tužilji GG iznos od 183.750,00 dinara, sve sa akonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama solidarno isplati troškove postupka od 474.059,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2743/23 od 01.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23).
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama tog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, Revizijom se ne ukazuje na postojanje eventualno drugačijih odluka Vrhovnog suda, a kod utvrđena da su predmetne parcele faktički oduzete u javnom interesu bez ikakve naknade i privedene su javnoj nameni ulice - puta u naseljenom mestu, koje faktičko stanje je konstatovano u postupku komasacije koji je sproveden bez isplaćene naknade u skladu sa odredbama članova 40, 45. i 46. tadašnjeg Zakona o komasaciji i arondaciji.
Iz navedenih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 11.12.2019. godine, a preinačena je povećanjem tužbog zahteva u podnesku od 16.12.2019. godine na ukupan iznos od 1.102.430,00 dinara. Vrednost predmeta spora ceni se u odnosu na svaku tužilju pojedinačno s obzirom da one nisu jedinstveni i nužni suparničari u smislu člana 210. ZPP. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude za tužilje AA i BB iznosi po 367.465,00 dinara, dok za tužilje VV i GG iznosi po 183.750,00 dinara. Navedeni iznosi očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora za svaku tužilju ponaosob ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
