.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11978/2022
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca Stambene zajednice „Braće Krkljuš ...“ iz Novog Sada, Stambene zajednice „Braće Krkljuš ...“ iz Novog Sada, Stambene zajednice „Braće Krkljuš ...“ iz Novog Sada i Stambene zajednice „Braće Krkljuš ...“ iz Novog Sada, koje zastupa zajednički punomoćnik Miloš Galić, advokat iz ..., protiv tužene Stambene zajednice „Braće Krkljuš ...“ iz Novog Sada, koju zastupa punomoćnik Žarko Radanov, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 710/22 od 30.03.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 710/22 od 30.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 710/22 od 30.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 15653/2021 od 29.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocima na ime dela zakupnine po osnovu ugovora o zakupu koji je ona zaključila sa Preduzećem za telekomunikacije „Telekom Srbija“ AD pod brojem 150934/1 dana 24.05.2012. godine solidarno isplati za vremenski period od juna 2012. godine do decembra 2020. godine mesečne iznose od 240 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove postupka u iznosu od 54.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 710/22 od 30.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, smatrajući da se radi o pravom pitanju od opšteg interesa i da je potrebno ujednačavanje sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse jer tužioci uz reviziju nisu dostavili niti se pozvali na odluke iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari u kojoj je pravnosnažno odlučeno o pravu tužilaca – posebnih ulaza zgrade za kolektivno stanovanje registrovanih kao stambene zajednice na isplatu dela zakupnine po osnovu ugovora o zakupu koji je tuženi ulaz iste zgrade kao posebna stambena zajednica zaključio sa preduzećem za telekomunikacije radi korišćenja dela krova koji se nalazi iznad njega. O ovom pravu tužilaca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava iz člana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosma, u situaciji kada je činjenično utvrđeno da tužioci nisu ugovorna strana u ugovoru o zakupu da bi po tom osnovu potraživali deo zakupnine, kao i primenom članova 11. i 12. Zakona o održavanju stambenih zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 44/95, 46/98 i 88/2011, važećeg u vreme zaključenja ugovora o zakupu) pri utvrđenju da krov nije zajednički jer svaki ulaz odražava samo deo krova koji se fizički nalazi iznad njega. U takvoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.03.2020.godine i označena je vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara, dok je ukupna vrednost potraživanja po tužbenom zahtevu 24.480 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
