Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo propisano odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije, saglasno odredbama navedenog člana i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenjem prava.

Nižestepenim presudama odlučeno je o tužbenom zahtevu koji počiva na odredbama čl. 18, i 19. i 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i čl. 8. i 16. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada kojima je propisano da na zajedničkim delovima zgrade vlasnici posebnih delova zgrada imaju pravo zajedničke nedeljive svojine sa udelima koji su odredivi, ali nisu unapred određeni, a koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade i smatraju se jednom stvari ako zakonom nije drukčije određeno i da vlasnik, odnosno stambena zajednica koja ima status pravnog lica i koju čine svi vlasnici posebnih delova stambene zgrade ima svojstvo stranke u postupcima u kojima je propisano da se vlasnik zgrade pojavljuje kao stranka i može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari. Pobijana odluka kojom je usvojen tužbeni zahtev za iseljenje tuženog iz zajedničkih prostorija, označenih kao celina broj 2 u suterenu stambene zgrade i za njihovu predaju tužiocu, doneta je nakon što je utvrđeno da tuženi koristi za stanovanje te zajedničke delove onemogućavajući državinu ostalima zajedničarima, a da za to nema pravni osnov jer ih nije otkupio prilikom otkupa svog stana, njima susednog, da prema tim prostorijama i inače nije iskazivao bilo kakve svojinske pretenzije (ni onda kada su one bile korišćene od strane ranijih zakupaca i bile predmet posebnog parničnog postupka u kome je tužilac uspeo sa zahtevom protiv ranijeg zakupca tih prostorija za raskid ugovora o zakupu i za njegovo iseljenje) i da su predmetne zajedničke prostorije i fizički i funkcionalno odvojene od prostorija koje pripadaju stanu tuženog u suterenu, i ne predstavljaju jedinstven ni poseban deo objekta.

Po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izuzetnoj dozvoljenosti revizije tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

U ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa koje bi trebalo razmotriti niti potrebe za novim tumačenjem prava. Uz reviziju nisu priložene drugačije presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdavale potrebu da se o posebnoj reviziji odluči radi ujednačenog tumačenja i primene prava, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse. Tuženi izjavljenom revizijom iznosi drugačije činjenične tvrdnje od onog što je u sprovedenom postupku dokazano i ukazuje na navodne nedostatke u jasnoći i sadržini donete presude, što ne predstavlja razlog zbog kojih bi se posebna revizija mogla smatrati izuzetno dozvoljenom.

Sledstveno izloženom, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije i u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da i u smislu te zakonske odredbe revizija nije dozvoljena. Naime, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3. ZPP).

U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora po tužbi podnetoj 18.12.2018. godine je 460.000,00 dinara, što je očigledno ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra, pa je revizija nedozvoljena i kao takva odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja primenom člana 413. ZPP.

O troškovima revizijskog postupka odlučeno je stavom trećim izreke, na osnovu člana 165. stav 1, u vezi sa čl. 153. stav 1. ZPP, s obzirom da tuženi nije uspeo u postupku po reviziju pa nema pravo na naknadu tih troškova.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković