.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12057/2022
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, svih iz ... i GG iz ...- ..., čiji je punomoćnik Zoran Radić, advokat iz ..., protiv tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Petrović, advokat iz ..., radi zaštite prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 755/22 od 30.03.2022. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 755/22 od 30.03.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 755/22 od 30.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 810/19 od 15.12.2021. godine utvrđeno je da je tuženi bez pravnog osnova uznemiravao tužioce u vršenju prava svojine na kat. parc. br. .../..., potez „...“ (...), njiva V klase u površini od 0.07,51ha, po vrsti poljoprivredno zemljište upisano u ln. ... KO ..., na taj način što je bez dozvole tužilaca u periodu maj-jul 2019. godine navedenu katastarsku parcelu nasipao rizlom, a potom istu koristio za prolaz pešice i motornim vozilima do svoje kat. parc. br. .../... KO ..., čime su tužioci onemogućeni da u potpunosti vrše svoje pravo svojine, te je tuženi obavezan da prestane sa radnjama koje uznemiravaju tužioce u vršenju prava svojine na navedenoj katastarskoj parceli, tako da prestane sa nasipanjem i radovima bez pristanka tužilaca kao svih suvlasnika na istoj i zabranjeno mu je da tužioce ubuduće ponovo uznemirava na isti ili sličan način u vršenju prava svojine na navedenoj katastarskoj parceli pod pretnjom novčanog kažnjavanja u izvršnom postupku. Tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 221.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 755/22 od 30.03.2022. godine žalba tuženog je odbijena i navedena prvostepena presuda je potvrđena i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu radi tražene zaštite prava svojine tužilaca kao suvlasnika nepokretnosti, primenom odredaba člana 42. stav 1. i 43. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom nepotkrepljeno predlaže, i da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 20.08.2019. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinar.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
