.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 122/2019
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „Infromatika“ JKP iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Predrag Zagorčić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoje Davidović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4365/2016 od 07.02.2017. godine, na sednici održanoj 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Novom Sadu R3 15/18 od 06.12.2018. godine, za odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4365/2016 od 07.02.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4365/2016 od 07.02.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P 1822/15 od 07.09.2016. godine, usvojio je tužbeni zahtev, tako što je održao na snazi rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Novom Sadu Ivs 23412/08 od 03.11.2018. godine za iznos glavnog duga u iznosu od 3.650,40 dinara, kao i za troškove izvršenja od 3.300,00 dinara. Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 34.900,00 dinara,u roku od osam dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Viši sud u Novom Sadu, presudom Gž 4365/2016 od 07.02.2017. godine, delimično je usvojio žalbu tuženog i preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 1822/2015 od 07.09.2016. godine, tako što je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Novom Sadu Ivs 23412/08 od 03.11.2008. godine ukinuo preko iznosa od 2.780,10 dinara do iznosa od 3.650,40 dinara i za iznos troškova izvršenja preko iznosa od 2.475,00 dinara do iznosa od 3.300,00 dinara i u tom delu odbio tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što je obavezao tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 26.650,00 dinara, umesto iznosa od 34.900,00 dinara, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem nepreinačenom delu odbio žalbu i potvrdio presudu. Odbio je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava.
Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem R3 15/18 od 06.12.2018. godine, predložio je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4365/16 od 07.02.2017. godine u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.
U obrazloženju je ukazao da imajući u vidu izneti stav u drugostepenoj odluci, te revizijske navode da tuženi smatra da nije bio u obavezi da plaća troškove stana kada ga nije koristio, to je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kako bi se razmotrilo ovo pravno pitanje radi ujednačavanja sudske prakse, u situaciji kada je potrebno novo tumačenje prava.
Vrhovni kasacioni sud je postupajući po predlogu Apelacionog suda u Novom Sadu, na osnovu ovlašćenja iz člana 395. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi da, propuštanje tuženog da prijavi promenu, shodno člana 20. Odluke o objedinjenoj naplati, ne može onemogućiti ostvarenje prava tužioca na naplatu predmetnog potraživanja, jer je upravo u interesu tuženog bilo da svaku promenu prijavi. Zatim, da prijavom promene, tuženi ne bi bio pasivno legitimisan za potraživanja tužioca koja nastanu posle prijave, jer činjenica da tuženi nije koristio komunalne usluge nije od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke, jer se tuženi za sporni period kod tužioca vodio kao korisnik usluga.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, s obzirom da nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačenja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava u smislu člana 395. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. u vezi člana 404. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Inicijalni akt, predlog za izvršenje je podnet 03.11.2008. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 3.650,40 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tuženog na ime glavnog duga.
Odredbom članom 394. stav 2. ZPP, je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14) je propisano da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako u ovoj parnici vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je tužilac uspeo (održano na snazi rešenje o izvršenju), očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 394. stav 2. ZPP i odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 395. i 404. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
