Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili brak 28.09.2019. godine u Valjevu, koji je pravnosnažno razveden presudom Osnovnog suda u Valjevu P2 70/22 od 27.02.2024. godine, da iz braka imaju zajedničko maloletno dete, sina VV, rođenog .... godine na ... . Po povratku sa ... živeli su u ..., u spratnom delu kuće roditelja tuženog koji su živeli u prizemlju, a sa kojima tužilja nije bila u dobrim odnosima. Faktička bračna zajednica stranaka prestala je početkom marta 2022. godine, kada je tužilja napustila kuću u kojoj su zajedno živeli i sa sobom povela maloletno dete. Nakon toga tuženi je uredno viđao dete koje je provodilo pola vremena kod oca, a pola kod majke. Tokom ovog postupka doneta je privremena mera, kojom je zabranjeno tužilji da prelazi državnu granicu zajedno sa mal. detetom.

Iz nalaza i mišljenja Centar za socijalni rad „Kolubara“ Valjevo, utvrđeno je da je tužilja rođena na ..., ima oca, majku i ćerku staru ... godina (iz vanbračne zajednice) koja živi sa njenim roditeljima na ... . Tužilja ima stalno zaposlenje i mesečna primanja su joj oko 1.200 dolara, u međuvremenu je dobila i srpsko državljanstvo. Živi u iznajmljenom stanu, kući sa dvorištem koje nije ograđeno. Tuženi ima mesečna primanja između 80.000,00 - 100.000,00 dinara koje ostvaruje od ... koja predstavlja porodični posao. Ima stan u vlasništvu u centru grada koji izdaje u zakup, vikendicu na ..., te je stambeno i materijalno porodica obezbeđena. Maloletni VV ima dvojno državljanstvo, ... i srpsko. Dobro govori srpski jezik, naučio je par reči na engleskom od majke sa kojom se sporazumeva pokazujući joj rukom šta želi od nje. Od rođenja živi u porodičnom domaćinstvu sa ocem i njegovim roditeljima, u kući koja ima sve uslove za život i koja je adekvatno opremljena. Emocionalno je vezan za oba roditelja, kao i za babu i dedu po ocu. Centar je dao izveštaj u pogledu podobnosti roditelja za vršenje roditeljskog prava, nalazeći da su oba roditelja motivisana da vrše roditeljsko pravo, da su osnovni problemi u funkcionisanju bračne zajednice stranaka bile kulturološke razlike, koje su za posledicu imale različit pogled na način rešavanja svakodnevnih životnih problema, kao i neusaglašene vaspitne stavove. Mišljenje organa starateljstva je da se mal. VV poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava iako su oba roditelja za to podobna, s obzirom na činjenicu da je prilikom terenske posete utvrđeno da je dete jako vezano za oca, da je govorilo da ga otac kupa, uspavljuje, da se sa njim igra, da voli da ide u posetu kod majke, kao i da je dete emotivno upućeno na babu i dedu po ocu. Predložen je širok model viđanja deteta i majke. U dopuni svog nalaza i mišljenja organ starateljstva je objasnio zbog čega daje određenu prednost za samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, navodeći da otac poseduje kapacitete za zadovoljenje razvojnih potreba maloletnog deteta i to: egzistencijalnih, vaspitnih, emocionalnih i dr, posebno što je od samog rođenja maloletnog deteta bio uključen u proces zadovoljavanja tih potreba, što čini i dalje uz pomoć svojih roditelja. Ustanovljena je i veća privrženost maloletnog deteta ocu, uz činjenicu da se dete potpuno prilagodilo uslovima u porodici sa ocem i okruženju u kome od rođenja živi, navodeći i to da bi nagla promena uslova života i okruženja mogla imati posledice u vidu problema adaptacije. Izvršena je i provera navoda majke da je otac uživalac marihuane, pribavljen je izveštaj psihijatrijske službe Opšte bolnice Valjevo iz kog proizlazi da se otac nije lečio u toj službi. Na osnovu terenske kontrole, razgovora sa strankama i mal. detetom (bliže navedeno u nižestepenim odlukama), mišljenje organa starateljstva je da su oba roditelja motivisana za samostalno vršenje roditeljskog prava i poseduju roditeljske kapacitete, da je dete emocionalno vezano za oba roditelja, ali da je u najboljem interesu deteta da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, jer ima bolji i jasniji uvid u potrebe maloletnog deteta, spreman je da prihvati sugestije i da potraži pomoć kada naiđe na problem, kao i na saradnju sa majkom, kako emocionalni i psihosocijalni razvoj deteta ne bi bio ugrožen. Ocenom nalaza i mišljenja, kao i iskaza komisije veštaka, utvrđeno je da kod roditelja nisu uočeni znaci zaostalosti, duševne bolesti, privremene ili trajne duševne poremećenosti, kao i da su oboje motivisani za samostalno vršenje roditeljskog prava i poseduju roditeljske kapacitete.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženom dodelili samostalno vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim maloletnim detetom parničnih stranaka i uredili način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i tužilje, a tužilju obavezali na izdržavanje.

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. U smislu odredbe člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi najboljim interesom deteta propisana je odredbom člana 266. stav 1. istog zakona.

Porodični zakon, u odredbi člana 67. propisuje da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava koja se sastoji od dužnosti i staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbom člana 68. – 74. Porodičnog zakona, a suština svih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta.

Saglasno navedenom, roditeljsko pravo je lično pravo roditelja i vrši se isključivo u najboljem interesu deteta. Sadržinu roditeljskog prava obuhvata staranje o detetu, čuvanje i podizanje, vaspitanje i obrazovanje, njegovo zastupanje i izdržavanje, kao i upravljanje raspolaganja imovinom deteta. Dakle, sva ova prava i dužnosti ima roditelj kome je dete povereno, čime se drugi roditelj koji ne živi sa detetom ne lišava roditeljskog prava. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu su, između ostalog, uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to: vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo, kao i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe. Prilikom donošenja odluke o tome ko će samostalno vršiti roditeljsko pravo u obzir se uzima najbolji interes deteta (član 6. Porodičnog zakona). U konkretnom slučaju, u interesu mal. deteta je da životne aktivnosti pretežno ostvaruje u očevoj kući gde se oseća sigurno i stabilno i u kojoj ima organizovan životni prostor, ustaljene prostorne i životne navike. Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente za procenu najboljeg interesa deteta uz poklanjanje dužne pažnje mišljenju mal. VV. Naime, po mišljenju Centra za socijalni rad u najboljem interesu mal. deteta je da nastavi životnu organizaciju u domaćinstvu oca, s obzirom da je više privržen ocu, da se potpuno prilagodio uslovima u porodici sa ocem i okruženju u kome od rođenja živi, a otac poseduje kapacitete za zadovoljenje razvojnih potreba maloletnog deteta i to egzistencijalnih, vaspitnih, emocionalnih i dr, posebno što je od samog rođenja maloletnog deteta bio uključen u proces zadovoljavanja tih potreba, a što čini i dalje uz pomoć svojih roditelja. Jedan od značajnih činilaca kada je reč o poveravanju deteta jednom od roditelja je i to što tuženi u poređenju sa tužiljom ima bolji i jasniji uvid u potrebe maloletnog deteta, spreman je da prihvati sugestije i da potraži pomoć kada naiđe na problem, kao i na saradnju sa majkom, kako emocionalni i psihosocijalni razvoj deteta ne bi bio ugrožen, što će mal. detetu omogućiti povoljne uslove za razvoj, učenje i istraživanje, kao i odrastanje u očevoj sredini, uz uvažavanje ličnosti i razvojnih potreba deteta tog uzrasta, čime je zadovoljen najbolji interes maloletnog deteta, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Nalazima stručnih ustanova i veštaka nije kompromitovana roditeljska podobnost majke. Međutim, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja i rizik od štetnih posledica odvajanja od oca, koji nesumnjivo postoji, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je u najboljem interesu deteta da bude povereno ocu. Ovim se ne dovodi u pitanje privrženost majke detetu, već je odluka o poveravanju zasnovana na okolnostima konkretnog slučaja i najboljem interesu deteta.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je model koji je predložen od strane Centra za socijalni rad u najboljem interesu deteta jer odgovara trenutnim prilikama na strani učesnika u ovom porodičnom odnosu. Usvojeni model će omogućiti razvijanje bliskog i emotivnog odnosa majke i sina, nesumnjivo potrebnog za pravilan psihofizički razvoj deteta, s obzirom na to da će se viđanje odvijati i u domaćinstvu tužilje.

Takođe, nižestepeni sudovi su odluku o visini tužiljinog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta obrazložili dovoljnim i jasnim razlozima, koje prihvata i Vrhovni sud. I po oceni ovog suda dosuđenim iznosom neće biti ugrožena egzistencija tužilje, a maloletnom detetu, poveriocu izdržavanja, uz doprinos oca koja samostalno vrši roditeljsko pravo, biće dostupna sredstva u onom obimu koji zadovoljavaju potrebe maloletnog deteta. Tvrdnja tužilje da su se izmenile prilike budući da je sa njom počela da živi njena ćerka iz prvog braka, da je podstanar i da sama izdržava sebe i ćerku, čime zapravo ukazuje da će joj biti ugrožena egzistencija, ne može se prihvatiti. Dosuđena visina izdržavanja maloletnom detetu koja predstavlja obavezu tužilje, kao majke, u skladu je sa interesima i potrebama deteta i svim okolnostima postojećim u vreme presuđenja. Takva odluka podložna je promenama u slučaju izmenjenih okolnosti, u skladu sa odredbom člana 164. Porodičnog zakona. Stoga su neosnovani revizijski navodi tužilje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Bez uticaja na drugačiju odluku su navodi revizije tužilje da je tuženi uživalac opojne droge, s obzirom na činjenicu da dokaze za navedene tvrdnje tužilja nije pružila u postupku pred prvostepenim sudom, a ni u postupku po žalbi pod uslovom iz člana 372. ZPP, nego tek u prilogu revizije, a dostavljanje novih dokaza u revizionom postupku nije dozvoljeno u smislu odredbe člana 419. u vezi člana 372. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao izreci.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković