Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

O reviziji nije bilo potrebe odlučivati u smislu odredbe člana 404. ZPP, imajući u vidu da vrednost spora omogućava izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 407. ZPP tužilac se ne poziva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao kupac sa privrednim društvom „Srećković kvadrati“ kao prodavcem dana 18.08.2014. godine zaključio i pred Osnovnim sudom u Kragujevcu overio ugovor o prodaji nepokretnosti koji nije evidentiran u Registru nepokretnosti Osnovnog suda u Kragujevcu. Predmet ugovora je stan u izgradnji sa podacima iz projektne dokumentacije obeležen kao stan broj .. na trećem spratu površine 41,90m2 u stambenom objektu u ulici ... broj .. u Kragujevcu, na kat. parceli .. KO Kragujevac. Na dan zaključenja i overe ugovora tužilac je na račun prodavca uplatio ugovorenu cenu od 30.186 evra. Pre zaključenja tog ugovora 31.07.2012. godine između privrednog društva „Srećković kvadrati“ kao investitora i više fizičkih lica, kao kupaca – nosilaca prava korišćenja na kat. parceli .. KO Kragujevac i prava svojine na postojećim objektima zaključen je i overen ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza radi izgradnje stambenog objekta. Tim ugovorom intevestitor se obavezao da će na ustupljenoj parceli u roku od 24 meseca izgraditi stambeni objekat i da će ustupiocima preneti u svojinu deo sagrađenog objekata. Kako svoju obavezu nije izvršio u ugovorenom roku, taj ugovor je presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 6873/15 od 13.10.2015. godine raskinut i utvrđeno je da su ustupioci ponovo postali vlasnici parcele .. sa zajedničkim neopredeljenim suvlasničkim delovima i stambenog objekta u izgradnji postojećeg na toj parceli. Navedenom parcelom i objektom u izgradnji – objekat izgrađen bez građevinske dozvole, ponovo je prometovano zaključenjem ugovora o kupoprodaji i regulisanju međusobnih odnosa od 15.07.2016. godine između vlasnika katastarske parcele .. kao prodavca i samostalne zanatske radnje „Kole gradnja“ kao kupca. U klauzuli o potvrđivanju isprave javni beležnik je konstatovao da je uvidom u pretragu sistema za kontrolu prometa nepokretnosti Osnovnog suda u Kragujevcu utvrdio da ne postoje podaci za nepokretnosti na katastarskoj parceli .. KO Kragujevac, odnosno da predmetnim nepokretnostima nije dvostruko prometovano.

Prvostepeni sud je primenom odredbe člana 35. stav 2. Ustava RS, člana 55. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, člana 4. stav 8. Zakona o prometu nepokretnosti, i člana 1. i 2. Pravilnika o vođenju posebne evidencije o ugovorima o prometu nepokretnosti obavezao tuženu da tužiocu isplati iznos od 30.168 evra za koliko je njegova imovina umanjena propustom organa tužene- Osnovnog suda u Kragujevcu. Prema shvatanju prvostepenog suda nepravilan rad tog suda se ogleda u činjenici da je propustio da izvrši obavezu da evidentira ugovor o kupoprodaji koji je tužilac pred tim sudom zaključio 18.08.2014. godine, što je imalo za posledicu da se istom nepokretnošću ponovo prometuje zaključenjem ugovora od 15.07.2016. godine, zbog čega je za tužioca nastala šteta u visini od 30.168 evra na ime kupoprodajne cene koju je platio privrednom društvu „Srećković kvadrati“, a za to nije uspeo da stekne bilo kakva svojinska prava na nepokretnosti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu nalazeći da ne postoji uzročnoposledična veza između rada organa tužene i nastale štete. Na tužiocu je bio teret dokazivanja da je pretrpeo štetu, i da je štetu čiju naknadu traži prouzrokovao organ tužene za čiji propust odgovara tužena, što tužilac nije dokazao, zbog čega tužbeni zahtev nije osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu odbijanjem tužbenog zahteva.

Odredbom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima u stavu 1. propisano je da pravno lice odgovara za štetu koje njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete, za koju tužilac tvrdi da je pretrpeo nezakonitim radnjama organa tužene.

Pojam materijalne štete propisan je odredbom člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, po kome štetu predstavlja umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist). Oštećeni ima pravo na naknadu kako obične štete, tako i izmakle koristi (član 189. stav 1. ZOO), a za štetu odgovara onaj ko drugome istu prouzrokuje, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (član 154. stav 1. ZOO). Pravno lice odgovara i za štetu koju trećem licu prouzrokuje njegov organ u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1. ZOO).

Prema navedenim odredbama, uslovi za ostvarenje prava na naknadu štete su – nastanak štete, radnja štetnika (kada se ne radi o objektivnoj odgovornosti) i postojanje uzročne veze između štete i štetne radnje. Kada se radi o šteti u smislu člana 172. stav 1. ZOO, pravno lice će biti odgovorno samo ako se utvrdi da je šteta posledica nezakonitog i nepravilnog rada njegovog organa, što podrazumeva postupanje suprotno zakonu i pravilima postupka za rad tog organa. Pri tom, prilikom ocene da li su ispunjeni uslovi za postojanje odgovornosti za nastalu štetu od pravnog lica, u konkretnom slučaju od države – Republike Srbije, teret dokazivanja nastale štete je na tužiocu.

U konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da je u radnjama organa tužene bilo nezakonitog postupanja, niti da je postojala bilo kakva uzročna veza između postupanja organa tužene i iznosa od 30.186 evra koje potražuje na ime naknade štete na ime kupoprodajne cene koju je platio svom prodavcu po ugovoru o kupoprodaji od 18.04.2014. godine. Pri tome, tužilac tužbeni zahtev za naknadu štete zasniva na činjenici da je Osnovni sud u Kragujevcu propustio da evidentira kupoprodajni ugovor od 18.08.2014. godine, te da je to imalo za posledicu da se istom nepokretnošću ponovo prometuje zaključenjem ugovora od 15.07.2016. godine. Međutim, ugovorom od 15.07.2016. godine nije prometovano stanom za koji je tužilac platio kupoprodajnu cenu, već katastarskom parcelom .. sa stambenim objektom u izgradnji postojećeg na toj parceli, pri čemu tužilac nije dokazao da se radi o njegovom objektu. Tužilac takođe nije pružio dokaz da nije uspeo da izvrši povraćaj kupoprodajne cene od svog prodavca Privrednog društva „Srećković kvadrati“ kome je isplatio novčani iznos na ime kupoprodajne cene ili da je to pokušao. Prodavac investitor nije izvršio svoje ugovorne obaveze iz zaključenog ugovora, čime je prouzrokovao štetu tužiocu. Okolnost što tužilac ima eventualno potraživanje prema privatnom pravnom licu koje nije izvršilo svoju obavezu predajom stana u posed ne može se staviti na teret tuženoj, zbog čega okolnost što ugovor nije evidentiran u elektronskom sistemu Osnovnog suda u Kragujevcu ne može biti u neposredno uzročnoj vezi sa štetom koju tužilac potražuje postavljenim tužbenim zahtevom.

Nisu osnovani navodi u reviziji tužioca da je tuženi uneo u Registar o prometu nepokretnosti ugovor koji je overen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu tužilac ne bi izgubio pravo svojine na svom stanu, jer istim ne bi mogla da prometuju bilo koja druga lica osim tužioca, zbog čega postoji obaveza tužene da nadoknadi štetu tužiocu. Međutim, kao što je napred navedeno ugovorom od 15.07.2016. godine nije prometovano stanom tužioca koji je on ugovorom od 18.08.2014. godine kupio u izgradnji, već katastarskom parcelom .. sa zajedničkim neopredeljenim suvlasničkim delovima stambenog objekta u izgradnji na toj parceli, pri čemu tužilac nije pružio dokaz da se upravo radi o njegovom stanu.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković