Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su ugovorom od 25.10.2019. godine kupili od prodavca VV stambeni objekat od podruma, prizemlja, sprata i potkrovlja sa dva stana i prizemni pomoćni objekat površine 135,66m² sve na kat. parc. .. KO ... . Prodavcu je rešenjem Sekretarijata za poslove legalizacije objekat Gradske uprave odobreno ozakonjenje radova izvedenih na izgradnji ovih objekata. Tužioci su porušili ozakonjeni prizemni pomoćni objekat površine 136m² i na tom mestu su počeli izgradnju novog stambenog objekta. Građevinski inspektor je pregledom od 07.04.2022. godine utvrdio da je ozakonjeni pomoćni objekat srušen i da je na njegovom mestu započeta izgradnja novog stambenog objekta tako što je urađen temelj i iznad njega na visini od 0,36 metara od kote terena armirana betonska ploča prizemlja dimenzija 25h9,5 metara na kojoj su ostavljeni ankeri za nastavak izgradnje. U upravnom postupku je utvrđeno da su investitori radove na izgradnji započeli u martu 2022. godine i da prethodno nisu pribavili građevinsku dozvolu, potvrdu o prijavi radova i overenu projektnu dokumentaciju. Građevinski inspektor je rešenjem od 26.04.2022. godine naredio obustavu radova i uklanjanje bespravno izvedenih radova u roku od sedam dana od prijema rešenja i investitori su upozoreni da će ukoliko ne uklone bespravne radove izvršenje sprovesti prinudnim putem o trošku izvršenika. Rešenjem je određeno da žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Rešenje je postalo izvršno danom uručenja investitorima 17.05.2022. godine. Investitori nisu ispunili obavezu naloženu rešenjem dobrovoljno u paricionom roku pa je građevinski inspektor 01.09.2022. godine doneo rešenje o izvršenju i izvršenje je preko trećeg lica sprovedeno u decembru 2022. godine. Investitori na navedena rešenja nisu izjavili žalbu i nisu pokrenuli postupak za izdavanje građevinske dozvole niti su koristili bilo koje pravno sredstvo upravnog postupka u cilju sprečavanja izvršenja rešenja. Tužioci su imali status stranke u upravnom postupku i data im je mogućnost da redovnim i vanrednim pravnim sredstvima i tužbama u upravnom sporu pod istim uslovima kao i sva druga lica osporavaju pravilnost rešenja građevinskog inspektora. Rušenje objekata je izvršeno shodno odredbi člana 6. Zakona o ozakonjenju objekata jer svi objekti građeni bez građevinske dozvole posle 27.11.2015. godine nisu predmet ozakonjenja i za takve objekte nadležni građevinski inspektor donosi rešenje o rušenju.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev neosnovan. Ovo iz razloga što se shodno iznetom ne može smatrati nezakonit rad tuženih organa niti se može zasnovati pravo na naknadu štete po članu 172. stav 1. ZOO. Tužioci nisu dokazali da su tuženi i njihovi organi u odnosu na njih postupali drugačije nego u odnosu na druga lica u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji usled njihovog ličnog svojstva. Tužiocima je pod jednakim uslovima i propisanom postupkom omogućeno da izjave žalbu i da koriste sva druga pravna sredstva uključujući i tužbu u upravnom sporu protiv rešenja građevinskog inspektora kojim je odlučeno o njihovoj obavezi da uklone bespravne radove. Posledice propuštanja da se koriste pravna sredstva za osporavanje odluka organa uprave ne mogu da se otklanjaju tužbom za diskriminaciju. Rušenje objekata nije diskriminatorska radnja jer je zasnovana na izvršnom rešenju o otklanjanju radova. Osim toga tužioci nisu u dobrovoljnom roku ispunili obavezu naloženu izvršnom ispravom tj. rešenjem. Kako nije bilo diskriminatorskog postupanja, to je zaključeno da je tužbeni zahtev u celosti neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pod diskriminacijom i diskriminatorskim ponašanjem podrazumeva se svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoreni ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim odnosima pretpostavljenim ličnim svojstvima. Prema članu 4. stav 1. istog zakona svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva. Kao posebni oblici diskriminacije predviđene su odredbama čl. 15-27. citiranog zakona. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je u ovom slučaju radnja rušenja objekta i nalaganja od strane građevinskog inspektora da se preduzmu određene radnje, u vezi nezakonite radnje sprovedene od strane nadležnog organa. Građevinski inspektor nije pravio razliku u odnosu na neko drugo lice ili grupu lica a osim toga nije dokazano da je povređeno neko lično svojstvo tužilaca da bi se moglo zaključiti da postoji nejednako postupanje. Oba naznačena uslova u konkretnom slučaju nisu ispunjena da bi se moglo smatrati da postoji diskriminacija. Tužioci nisu koristili pravna sredstva koja su imali na raspolaganju u skladu sa zakonom. Stoga je pravilno zaključeno da tužioci nisu dokazali svoje tvrdnje da je sproveden različit tretman prema njima u odnosu na druga lica u istoj situaciji za koji tvrde da je postojao i bio uzrokovan nekim od njihovih ličnih svojstava. S obzirom da je ocenjeno da ne postoji akt diskriminacije od strane tuženog, to je pravilno zaključeno da tužioci nemaju pravo na naknadu tražene kako nematerijalne tako i materijalne štete u smislu odredbi ZOO.

Navodima revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. U reviziji se uglavnom navode razlozi koji su ranije isticani u žalbi a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio i zaključio da nema povrede iz člana 21. stav 2. Ustava Republike Srbije, člana 14. u vezi člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima niti da su povređene odredbe iz čl. 4. i 15, kao ni član 14. Konvencije o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković