Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4669/21 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 2000/2015 od 14.01.2021. godine u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi-protivtužilac da na ime duga tužiocu-protivtuženom isplati: na ime glavnice iznos od 14.434.526,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2012. godine pa do isplate, na ime ugovorene kamate iznos od 672.789,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2012. godine pa do isplate i na ime neisplaćene zakonske zatezne kamate iznos od 3.646.842,09 dinara, u stavu četvrtom, petom i šestom izreke, i u tom delu žalbe tužioca-protivtuženog i tuženog-protivtužioca se odbijaju kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 2000/2015 od 14.01.2021. godine u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog da se obveže tuženi-protivtužilac da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 3.646.842,00 dinara počev od 27.06.2012. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, označavajući istu kao posebnu reviziju. Obzirom da je vrednost predmeta spora u ovoj pravnoj stvari opredeljena na 14.434.526,39 dinara, to su ispunjeni uslovi da se o reviziji odlučuje u smislu člana 408. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv stava prvog i trećeg izreke drugostepene presude neosnovana, dok je u odnosu na stav drugi izreke nedozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca- protivtuženog „Societe Generale Bank Srbija“ ad Beograd, i „Troctrade“ DOO Beograd kao dužnik, čiji je zakonski zastupnik ovde tuženi-protivtužilac, su zaključili Ugovor o dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu broj .. od 24.04.2009. godine, kojim je od strane banke odobreno ovom pravnom licu za likvidnost kratkoročni kredit u iznosu od 16.500.000,00 dinara i to u vidu prekoračenja na tekućem računu, a do limita odobrenog od strane banke i omogućeno raspolaganje sredstvima banke za izvršenje dnevnih transakcija za koje dužnik nema dovoljno sredstava na tekućem računu. U članu 2. pod tačkom 2.1.1. ugovorena je redovna kamata, stopa 2w repo+3,5% na godišnjem nivou pod tačkom 2.1.1. a pod tačkom 2.1.2. kaznena kamatna stopa: zakonska zatezna kamatna stopa na ukupna dospela nenaplaćena potraživanja banke na dan dospeća pod 2.1.3 obračun i plaćanje kamate. U članu 2.2. naknade pod 2.2.1. ugovoreno je da banka obračunava i naplaćuje svoje usluge za obradu zahteva u iznosu od 0,5% limita iz člana 1. ugovora pre puštanja prekoračenja u tečaj pod 2.3. Dužnik je bio dužan da banci vrati sva pozamljena sredstva zajedno sa obračunatom kamatom, naknadama, porezima, tako da stanje na računu svede na nulu ili na pozitivni saldo najkasnije sa poslednjim danom trajanja prekoračenja.

Pravni prethodnik tužioca i tuženi su istog dana 24.04.2009. godine zaključili Ugovor o jemstvu broj .. kojim je predviđeno solidarno jemstvo na teret jemca - platca koji odgovara banci kao i dužnik u slučaju da svoju obavezu „Troctrade“ DOO Beograd po ugovoru ne izmiri na vreme. Rešenjem Agencije za privredne registre broj D 121280/13 od 15.11.2013. godine naznačeno privredno društvo je brisano iz registra privrednih subjekata. Ukupan dug tuženog na dan otvaranja stečajnog postupka - 27.06.2012. godine iznosi 14.434.526,39 dinara. Nenaplaćena ugovorena kamata iznosi 672.789,90 dinara, a zakonska zatezna kamata koja je obračunata za period od 27.09.2010. godine do 27.06.2012. godine na utvrđen iznos glavnice i ugovorene kamate iznosi 3.646.842,09 dinara. U toku postupka tuženi- protivtužilac je podneo protivtužbu i tražio da se utvrdi da je Ugovor o dozvoljenom prekoračenju od 24.04.2009. godine ništav.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je najpre odlučio o protivtužbenom zahtevu i utvrdio da su odredba člana 2.2.1. kojom je ugovoreno da banka obračunava i naplaćuje svoje usluge za obradu zahteva u iznosu od 0.5% limita iz člana 1. ugovora pre puštanja u tečaj i odredba člana 2. tačka 3. tačka 3. u delu u kome je određeno da je dužnik dužan da banci vrati naknadu i poreze, ništave i ne proizvode pravno dejstvo. Ovo iz razloga što su označene odredbe u pogledu obaveza neodredive u smislu odredbe iz člana 47. ZOO, te su shodno citiranom propisu i ništave. U preostalom delu protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca je odbio nalazeći da nema osnova za utvrđivanje ništavosti preostalih odredaba ugovora.

U odnosu na tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, prvostepeni sud je utvrdio da je isti osnovan. Veštačenjem putem veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je koliki je dug tuženog-protivtužioca prema tužiocu-protivtuženom. Dalje, zaključenjem Ugovora o jemstvu dana 24.04.2009. godine, tuženi je postao solidarni jemac tj. jemac - platac i odgovara banci kao dužnik sa kojim je banka zaključila ugovor. Privredno društvo „Troctrade“ DOO je otišlo u stečaj, nije vratilo uzeti novac, pa shodno članu 1007. stav 2. ZOO, obzirom da je tuženi solidarni jemac, za preuzeti novac, to je tužbeni zahtev prema istom osnovan. Prema članu 1007. stav 3. ZOO propisano da smanjenje obaveze glavnog duga u stečajnom postupku oštećenog ili u postupku prinudbe nagodbe ne povlači sa sobom i odgovarajuće smanjenje jemčeve obaveze te jemac odgovara poveriocu za celi iznos svoje obaveze. Prema članu 400. stav 3. ZOO, propisano je da se odredbe prethodnih stavova (gde je regulisano pitanje obračuna kamate na dospela potraživanja) ne odnose na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija. Shodno tome, tužilac- protivtuženi je imao pravo na naplatu obračunate kamate koja je dospela na naplatu, a koja je obračunata na raniju postojeću kamatu. Naznačeni propis predstavlja izuzetak od člana 279. stav 1. ZOO. Banka ima zakonsko ovlašćenje da korisniku kredita u docnju obračuna i naplati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga uvećanu za dospelu ugovorenu kamatu na mesečnom nivou i pre isplate glavnog duga i samostalno utuži i dospelu ugovorenu i zateznu kamatu zajedno sa procesnom kamatom od dana podnošenja tužbe sudu. To znači da pored glavnice može tražiti uglavičenu kamatu sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe sudu, pa je u tom delu tužbeni zahtev usvojen.

Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na obavezu tuženog da na ime duga isplati 14.434.526,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.06.2012. godine, na ime ugovorene kamate od 677.789,90 dinara sa zakonskom kamatom od 27.06.2012. godine pa do isplate i na ime neisplaćene zakonske zatezne kamate iznos od 3.646.842,09 dinara. U odnosu na zakonsku zateznu kamatu na iznos od 3.646.872,09 dinara (deo stava drugog izreke prvostepene presude) drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu nalazeći da tužilac- protivtuženi nema pravo na zakonsku zateznu kamatu na taj iznos počev od 27.06.2020. godine pa do isplate.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kako o tužbenom tako i o protivtuženom zahtevu. Tuženi je solidarni jemac u odnosu na glavnog dužnika Privredno društvo „Troctrade“ DOO, koje je otišlo pod stečaj i dana 15.11.2013. godine brisano iz registra privrednih subjekata. Članom 997. ZOO propisano je da se ugovorom o jemstvu jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako ovaj to ne učini. Prema članu 1002. stav 4. jemac odgovara i za svako povećanje obaveze koje bi nastalo dužnikovom docnjom ili dužnikovom krivicom, ukoliko nije drukčije ugovoreno. Privredno društvo „Troctrade“ DOO Beograd nije ispunilo svoju obavezu po ugovoru o kreditu, pa s toga naznačena obaveza za isplatu prelazi na tuženog-protivtužioca kao solidarnog jemca. Navodi da u ovom slučaju nije mogao biti primenjena odredba člana 400. ZOO već član 277. stav 2. ZOO je cenjen u nižestepenom postupku i razloge o neprihvatanju primene naznačene zakonske odredbe u konkretnoj situaciji u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženi-protivtužilac je izjavio reviziju i protiv odredbe stava drugog drugostepene presude kojom je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog za isplatu kamate na iznos od 3.646.842,09 dinara od 27.06.2012. godine. Naznačeni deo odluke drugostepenog suda je donet u korist tužioca-protivtuženog, pa iz toga proizlazi da tuženi-protivtužilac nema pravni interes izjavljivanja revizije na taj deo drugostepene presude.

Shodno iznetom, na osnovu člana 413. a u vezi člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić