Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca JKP „Objedinjena naplata“ Niš, čiji je punomoćnik Damir Branković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Sandra Rajković, advokat iz ..., sa umešačem BB iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u  Nišu Gž 3538/2023 od 08.04.2025. godine, u sednici održanoj 19.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3538/2023 od 08.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3538/2023 od 08.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2536/2022 od 23.02.2023. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime: naknade za vodu isplati 100.755,00 dinara, naknade za kanalizaciju 20.859,00 dinara, naknade za doprinos vode 773,00 dinara, za period 01.12.2020. - 31.10.2021. godine, odnosno ukupno na ime duga iznos od 122.387,00 dinara sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 27.01.2022. godine, do isplate, kao i 51.286,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Ukinuto je u celini rešenje Javnog izvršitelja Marije Radović iz ... I.Ivk 51/22 od 31.01.2022. godine.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 3538/2023 od 08.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 – dr. zakon) posebna revizija se  može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu JKP „Objedinjena naplata“ Niš na naplatu potraživanja na ime pruženih komunalnih usluga, od lica koje je evidentirano kod tužioca kao korisnik usluge. U konkretnom slučaju tuženi se vodi u evidenciji tužioca kao korisnik komunalnih usluga za objekat u Ulici ... ... u ... pri čemu, kako je utvrđeno u prvostepenom postupku, tuženi nije dostavio dokaz da je navedeni objekat prodao, niti dokaz da je nadležnom komunalnom preduzeću prijavio promenu vlasništva na predmetnom objektu. Odredbom člana 12. stav 6. Odluke o vodovodu i kanalizaciji objavljenoj u ''Službenom listu Grada Niša'', br. 89/2005, predviđeno je da je korisnik komunalnih usluga u obavezi da pisanim putem najkasnije u roku od 3 dana od dana nastale promene prijavi preduzeću sve promene od značaja za pružanje, utvrđivanje obima i naplatu izvršenih usluga. Prema članu 25. Odluke Grada Niša o komunalnim delatnostima, cene komunalnih usluga i proizvoda plaćaju neposredni korisnici. Iz navedenih odredbi Odluke o vodovodu i kanalizaciji objavljenoj u ''Službenom listu Grada Niša'', br. 89/2005 i Odluke Grada Niša o komunalnim delatnostima proizlazi, prema stanovištu nižestepenih sudova, da je obveznik plaćanja komunalne usluge korisnik koji je evidentiran kod tužioca, u konkretnom slučaju tuženi, zbog čega je tuženi pasivno legitimisan u parnici koja se vodi po tužbi tužioca za naplatu potraživanja zbog neizmirenih obaveza tuženog na ime pružene komunalne usluge za sporni period (01.12.2020. – 31.10.2021. godine). Činjenica da je kupac navedenog objekta bio dužan da kod tužioca prijavi promenu korisnika usluge ne utiče na pravo tužioca da od tuženog zahteva naplatu komunalnih usluga, jer se on vodi u evidenciji tužioca kao korisnik usluga, pri čemu nije postupio u skladu sa stavom 6. člana 12. Odluke o vodovodu i kanalizaciji objavljenoj u ''Službenom listu Grada Niša'' i obavestio tužioca o prestanku korišćenja navedenog objekta, kako su utvrdili nižestepeni sudovi. O ovom pravu tužioca drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačijih meritornih odluka, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je ocenio da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1.ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP  („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi  male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije  na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Predlog za izvršenje podnet je 27.01.2022. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 122.387,00 dinara, što prema srednjem  kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi graničnu vrednost od 3.000 evra, pa se u ovoj pravnoj stvari radi o sporu male vrednosti, u kome revizija protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković