.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1241/2021
01.04.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Cucić Petrović, advokat iz ..., protiv tuženih BB, mal. VV, čiji je zakonski zastupnik majka BB i GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Igor Besermenji, advokat iz ..., radi osporavanja očinstva, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 462/20 od 02.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 462/20 od 02.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 462/20 od 02.12.2020. godine, potvrđena je presuda Višeg suda u Novom Sadu P2 3/19 od 21.09.2020. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da tužilac nije otac mal. VV, što su tužene dužne priznati i trpeti, brisanje podataka o tužiocu kao ocu u matičnoj knjizi rođenih i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda postupka učinjenih u drugostepenom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca, osim isticanja kao revizijskog razloga, ne ukazuje se na zakonski osnov na kome tužilac zasniva tvrdnju o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom. Navodima da je suprotno zakonu dozvoljeno učešće u predmetnoj parnici licu koje je označeno kao trećetuženi ukazuje se na relativno bitnu povredu postupka učinjenu u postupku pred prvostepenim sudom, koja ne može biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. ZPP. Tu povredu je drugostepeni sud cenio, ali je našao da ista nije uticala na pravilnost odlučivanja prvostepenog suda o zahtevima tužbe i troškovima postupka.
Prema utvrđenim činjenicama mal. VV je rođena u toku trajanja braka tužioca i tužene BB, pa je u matičnoj knjizi rođenih tužilac upisan kao otac maloletnog deteta. Nakon razvoda braka parničnih stranaka 2018. godine, starija ćerka DD je poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava tužiocu, a mlađa VV tuženoj. Uređen je način održavanja ličnih kontakata i doprinos roditelja izdržavanju deteta sa kojim ne živi. Medicinskim testiranjem utvrđeno je tužilac biološki otac mal. VV.
Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbu člana 56. stav 1. i 2. Porodičnog zakona kada su odbili tužbeni zahtev, jer je DNK veštačenjem utvrđeno da je tužilac koji je pretpostavljeni otac i biološki otac mal. deteta ovde tužene VV.
Revizijom tužioca osporava se pravilnost primene materijalnog prava u pogledu odlučivanja o troškovima postupka, jer odredba člana 207. Porodičnog zakona kao kriterijum za odlučivanje propisuje razloge pravičnosti. Revident ukazuje da je saopštenje tužene BB da tužilac nije otac mal. VV razlog pokretanja ovog spora. Da je tokom spora tužena tužioca držala u zabludi, te da razlozi pravičnosti nalažu da snosi enormne troškove kojima je bio izložen.
Vrhovni kasacioni sud ne prihvata kao osnovane revizijske navode tužioca. O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona. Kada se radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice ZPP u članu 153. stav 1. kao kriterijum za naknadu troškova postupka propisuje uspeh u sporu. Odredbom člana 207. Porodičnog zakona propisano je da sud o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti. Razlozi pravičnosti po pravilu nalažu odstupanje od striktne primene odgovarajućeg pozitivnog propisa, a iz razloga što bi striktna primena propisa bila suprotna pozitivnom shvatanju pravde i pravičnosti. U konkretnom slučaju odlučivanjem da svaka stranka snosi svoje troškove postupka tuženi je, kao stranka koja je izgubila spor, oslobođen obaveze da troškove naknadi suprotnoj strani, a razlog pravičnosti u konkretnom slučaju ne podrazumeva obavezivanje tužene da tužiocu naknadi troškove postupka.
Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
