.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12428/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Ranđelović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić, advokat iz ..., radi činidbe i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 575/22 od 21.04.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 575/22 od 21.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 575/22 od 21.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 6865/19 od 01.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužena zauzela jugoistočni deo tužiljine katastarske parcele broj .. upisane u l.n.br. .. KO Niš - Ćele Kula, u površini od 2,6 m2, u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke, i obavezana je tužena da tužilji isplati na ime protivvrednosti zauzetog zemljišta iznos od 52.184,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj opisani zauzeti deo njene parcele od 2,6 m2 ustupi u državinu i sa njega ukloni bespravno izgrađeni objekat. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 101.971,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 575/22 od 21.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost navedenih uslova, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Navodi se da je potrebno ujednačiti sudsku praksu, ali tužena uz reviziju nije dostavila niti se pozvala na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj stvari, tako da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o pravu tužilje kao vlasnika zemljišta na isplatu prometne cene zauzetog dela njene parcele doneli uz pravilnu primenu zakonskih rešenja iz člana 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao relevantnog materijalnog prava pri utvrđenju da je tužena nesavestan graditelj, odnosno da je znala da gradi objekat na zemljištu tužilje, koja se kao vlasnik odmah tome usprotivila, a ne primenom pravila iz člana 24. ovog zakona kako to tvrdi revident, jer odredbe ovog člana regulišu činjenično-pravnu situaciji savesne gradnje na tuđem zemljištu, što u konretnom nije slučaj, pa se ne mogu primeniti.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.04.2016. godine i vrednost predmeta spora pobijanog dela je 52.184,60 dinara. U konkretnom slučaju se ne mogu primeti pravila postupka u sporu male vrednosti i član 479. stav 6. ZPP koji isključuje pravo na reviziju u toj vrsti spora, jer se radi o sporu o nepokrentosti koji se prema članu 469. ZPP ne smatra sporom male vrednosti.
Sledom navedenog, primenjuje se odredba člana 403. stav 3. ZPP koja propisuje da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
