Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Predmet spora je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 79.500,00 dinara za period od 24.05.2013. godine do 15.04.2014. godine, sa zateznom kamatom od podnošenja tužbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je određen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenog u krivičnom postupku – u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Ki 5562/13 (K 4188/13). Tužilac je 20.05.2013. godine u tom postupku ispostavio troškovnik za preduzete radnje, na iznos od 79.500,00 dinara. U troškovniku je odredio i rok od 3 dana za isplatu traženih troškova. Rešenjem istražnog sudije Ki 5562/13 od 24.05.2013. godine tužiocu su dosuđeni troškovi u iznosu od 79.500,00 dinara. Ovaj iznos tužilac je naplatio 15.04.2014. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 17, 18. stav 3, 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužena je pala u docnju sa ispunjenjem novčane obaveze protekom roka od 3 dana, određenog u ispostavljenom troškovniku, zbog čega je dužna platiti potraživanu zateznu kamatu. Pritom su, po oceni prvostepenog suda, bez značaja navodi tužene da se naplata zatezne kamate ne može tražiti u ovom sporu, jer nije tražena u krivičnom postupku, s obzirom da se njena naplata traži zbog docnje dužnika u ispunjenju novčane obaveze i u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, obaveza naknade troškova postupka je novčana obaveza na koju se može potraživati zatezna kamata, ali se zahtev za njenu isplatu mora istaći u postupku u kom se troškovi dosuđuju. U suprotnom, ako zahtev za isplatu zatezne kamate nije postavljen u tom postupku, njena naplata ne može se tražiti u posebnom parničnom postupku. Tužilac je propustio da u troškovniku ispostavljenom u krivičnom postupku traži i isplatu zatezne kamate na tim podneskom potraživane troškove, zbog čega takav zahtev ne može osnovano potraživati u ovom parničnom postupku u odnosu na tuženu.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog prihvata i revizijski sud.

Odredbom člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa kasnijim izmenama i dopunama) propisano je da će se, kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 1. tačke 1-6 tog Zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda. Prema članu 6. iste odredbe, ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. tog člana ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanje ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije.

Obaveza naknade troškova (krivičnog i parničnog) postupka je novčana obaveza, pa poverilac ima pravo da na dosuđeni iznos troškova, za slučaj docnje u ispunjenju te obaveze, potražuje i zateznu kamatu u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima. O pravu poverioca troškova postupka na zateznu kamatu odlučuje se u postupku u kome se ti troškovi dosuđuju, zbog čega se zahtev za njenu isplatu mora postaviti u tom postupku. Zahtev za isplatu zatezne kamate na troškove postupka u kom su nastali je nužan nakon stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11... 139/14) i Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15... 91/25). Ti zakoni, za razliku od Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 20/78) i svih narednih zakona koji su uređivali postupak izvršenja – Zakona o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000 sa kasnijim izmenama i dopunama) i Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), ne sadrže odredbu koja omogućava stranci da u izvršnom postupku ostvari pravo na zateznu kamatu na iznos dosuđenih troškova postupka od dana donošenja izvršne isprave. Ukoliko poverilac istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova postupka ne postavi – podnese i zahtev za isplatu zatezne kamate na potraživane troškove, to pravo ne može ostvarivati u posebnom parničnom postupku, zahtevom za isplatu zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova u drugom postupku.

Tužilac je u podnesku od 20.05.2013. godine, kao branilac okrivljenog po službenoj dužnosti tražio naknadu troškova krivičnog postupka i u tom podnesku odredio rok za njihovu isplatu, ali nije postavio i zahtev za isplatu zatezne kamate na potraživane troškove za slučaj docnje u njihovoj isplati. Zbog toga tužilac ne može osnovano u parničnom postupku protiv Republike Srbije ostvarivati svoje pravo na zateznu kamatu na dosuđene troškove krivičnog postupka, na osnovu člana 265. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku, jer u krivičnom postupku nije podnet zahtev na potraživanu kamatu na potraživane troškove tog postupka koji je krivični sud odbio, ili o njemu nije doneo odluku u roku od 3 meseca od podnošenja zahteva.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Zbog toga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković