.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12506/2022
04.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Branko Franc Butolen, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 155/22 od 03.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 04.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 155/22 od 03.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 155/22 od 03.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 155/22 od 03.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18362/19 od 22.09.2021. godine, kojom je tužena obavezana da tužiocu za period od januara 2019. godine zaključno sa decembrom 2020. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže označene u stavu prvom izreke prvostepene presude, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 81.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, a tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu štete za period od januara 2019. godine zaključno sa decembrom 2020. godine, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužiocu rešenjem Skupštine opštine Prizren od 19.06.1989. godine priznato svojstvo mirnodopskog vojnog invalida VI grupe sa 60% invaliditeta počev od 31.03.1989. godine, da je tužena redovno isplaćivala invalidninu za februar 1999. godine i od 28.08.2007. godine do 01.11.2010. godine, nakon čega je prestala, te je u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima odgovorna za štetu koju je njen organ prouzrokovao tužiocu, jer je bila u obavezi da tužiocu isplaćuje pripadajuće mesečne iznose invalidnine sve dok za to postoje zakonom propisani uslovi, a tužena je suprotno tome, bez opravdanog razloga prestala sa isplatom naknada kao stečenog prava, čime je tužiocu pričinila štetu koju je dužna da nadoknadi.
Imajući u vidu da je u primeni materijalnog prava pravnosnažno odlučeno u skladu sa presudama ovoga suda u predmetima u kojima je odlučeno o tužbenim zahtevima koji se zasnivaju na bitno istom činjeničnom osnovu, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Vrhovni sud je ocenio da u parnici ovog predmeta spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, navodi tužene o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 22.08.2019. godine, a preinačena 11.02.2021. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
