Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005, 72/2011 – dr zakoni i 6/2015), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa suprugom GG, sinom tuženih, živela u zajedničkom domaćinstvu sa tuženima u ... . U sedmom mesecu trudnoće tužilje došlo je do svađe između tužilje i njenog supruga, kojom prilikom ju je suprug vukao za ruke, zbog čega je tužilja zadobila modrice i ogrebotine na rukama. Prilikom svađe između tužilje i njenog supruga, tužena BB nije vukla za ruke tužilju, niti je tužilju verbalno vređala ili omalovažavala, već je pokušavala rečima da smiri situaciju između tužilje i njenog supruga. Nakon rođenja deteta, dana 09.08.2023. godine, došlo je do rasprava i nesuglasica između tužilje i tuženih, što je prijavljeno kao nasilje u porodici, zbog čega su od strane policije tuženima izrečene hitne mere zabrane kontaktiranja i prilaženja tužilji, koje mere su produžene rešenjima Osnovnog suda u Kragujevcu od 10.08.2023. godine na period od još 30 dana. Tom prilikom između tužilje i tuženih došlo je do verbalne rasprave i razmirica, kojom prilikom je tuženi VV oborio tužiljin telefon na pod, koji se razbio. Tužilja je 09.08.2023. godine sa detetom napustila kuću tuženih u ..., vratila se roditeljsku kuću u ..., gde je boravila jedno kraće vreme, a potom se sa detetom preselila u ..., gde i sada živi. Dana 07.09.2023. godine, kada je tužilja uzimala svoje lične stvari iz kuće tuženih, uz prisustvo policije, tuženi VV nije bio prisutan, tužena BB je sedela u dvorištu ispred kuće na udaljenosti od 5 – 6 metara od tužilje i nije se obraćala tužilji, niti je kontaktirala sa tužiljom, a za to vreme tužilja je kontaktirala samo sa svojim suprugom. Nakon napuštanja kuće tuženih (09.08.2023. godine) između tužilje i tuženih nije bilo kontakta, kao ni prilikom preuzimanja deteta od tužilje radi viđanja deteta sa ocem, jer su tuženi tom prilikom ostajali u kolima, na parkingu, na udaljenosti od 20 - 50 metara od kuće tužilje, a što ni tužilja nije osporila. Tužilja nije dokazala svoje tvrdnje da joj je tužena BB uputila video poruku 29.04.2024. godine, na društvenoj mreži „Tik-tok“, niti je navela kakva je bila sadržina te video poruke. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka psihijatrije i sudskog veštaka kliničkog psihologa, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilja osoba prosečnih intelektualnih potencijala kod koje se psihološko-psihijatrijskom opservacijom ne evidentiraju simptomi duševne bolesti, duševne poremećenosti, kao ni simptomi zavisnosti od alkohola ili opijata. Emocionalno funkcionisanje tužilje je integrisano, bez ispoljenih patoloških tendencija, kod tužilje ne postoji poremećaj strukture ličnosti koji bi remetio njene socijalne relacije. Iz nalaza i mišljenja organa starateljstva – Centra za socijalni rad „Šumadija“ Batočina, Odeljenje u Lapovu, nižestepeni sudovi su utvrdili da je taj organ starateljstva mišljenja da su u aktualnoj situaciji otklonjeni svi rizici za ponavljanje nasilja (tužilja i tuženi su fizički odvojeni, stanuju u različitim mestima) i da u ovom slučaju nije svrsishodno određivanje mere zaštite od nasilja u porodici. Iz rešenja OJT Kragujevac od 17.05.2024. godine, sledi da je odbačen izveštaj PS Lapovo ITD 140038/23 od 16.08.2023. godine, koji se ima smatrati krivičnom prijavom podnetom protiv ovde tuženih, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ RS, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno napred navedeno krivično delo, kao ni bilo koje drugo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, primenom člana 197. Porodičnog zakona. Nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja nije bila izložena nasilju od strane tuženih tokom događaja od 09.08.2023. godine i da se ponašanje tuženih tom prilikom ne može okarakterisati kao nasilničko ponašanje, da dana 07.09.2023. godine nije bilo nikakvog verbalnog kontakta između tužilje i tužene BB, a da tom prilikom tuženi VV nije ni bio prisutan, kao i da tužilja nije dokazala da joj je 24.09.2024. godine tužena BB preko društvenih mreža uputila poruku koja je takve sadržine da iz tako poslate poruke proizlazi bilo kakav oblik nasilja u porodici. S obzirom na to da su nižestepeni sudovi utvrdili da se o događaju od 09.08.2023. godine radi o izolovanom incidentu, koji je proizašao iz nesporazuma između stranaka, ali da u konkretnom slučaju ne postoji rizik od nasilja, i da se tog istog dana završila svaka komunikacija između tužilje i tuženih, prihvatajući nalaz i mišljenje organa starateljstva, Centra za socijalni rad „Šumadija“ Batočina, Odeljenje u Lapovu, to su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za određivanje traženih mera radi zaštite od nasilja u porodici. Stim u vezi nižestepeni sudovi nisu prihvatili mišljenje organa starateljstva iz Jagodine, prema kom mišljenju je u interesu zaštite tužilje izricanje mera radi zaštite od nasilja u porodici, koje bi mogle značajno doprineti sigurnosti tužilje i omogućiti joj da se oporavlja od traume, smatrajući da je to subjektivni doživljaj tužilje, a posebno što između parničnih stranaka nema kontakta i žive u različitim mestima.

Po oceni Vrhovnog suda, revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je stavom 1. određeno nasilje u porodici jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu 2. istog člana zakona, navedeni karakteristični vidovi nasilja, (imenovani oblici nasilja), ali uz određenje da se nasilje u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Saglasno napred citiranoj odredbi zakona, nasilje u porodici podrazumeva takvo ponašanje jednog člana porodice koje je dominantno i nadmoćno u odnosu na drugog člana porodice, tako da se ovaj oseća ugroženo i nemoćno. U konkretnom slučaju između tužilje i tuženih ne postoji odnos žrtva – nasilnik, s obzirom na to da nije dokazano da je tužilja ugrožena ponašanjem tuženih, jer tužilja nije bila izložena nasilju od strane tuženih tokom događaja od 09.08.2023. godine, budući da se ponašanje tuženih tom prilikom ne može okarakterisati kao nasilničko ponašanje, da dana 07.09.2023. godine nije bilo nikakvog verbalnog kontakta između tužilje i tužene BB, a da tom prilikom tuženi VV nije ni bio prisutan, kao i da tužilja nije dokazala da joj je 24.09.2024. godine tužena BB preko društvenih mreža uputila poruku koja je takve sadržine da iz tako poslate poruke proizlazi bilo kakav oblik nasilja u porodici. Naima, svrha izricanja mera radi zaštite od nasilja u porodici sastoji se u ograničenju i privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa nasilnika sa žrtvom nasilja, kako bi se njihovom primenom sprečilo ponovno izvršenje nasilja i obezbedila nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlje i lična bezbednost člana porodice izloženog nasilju, koga u ovom slučaju nije bilo, pa su pravilno zaključili nižestepeni sudovi, da određivanje mera radi zaštite od nasilja u porodici na način kako je to tužilja tužbom tražila nije potrebno, jer ponašanje tuženih nije takvo da tužilji ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo, posebno što parnične stranke žive u različitim mestima.

Suprotno navodima revizije, tužilja nije dokazala neophodnost određivanja predloženih mera radi zaštite od nasilja u porodici prema tuženima, jer ponašanje tuženih prema tužilji nije takvo da je ugrožen njen telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo odnosno ponašanje tuženih prema tužilji nema elemente nasilničkog, bezobzirnog niti zlonamernog ponašanja, već se radi o subjektivnom doživljaju tužilje za koji ne postoji uzrok u objektivnom ponašanju tuženih. Stoga se neosnovano navodima revizije tužilje pobija pravilnost primene materijalnog prava

Ostale revizijske navode kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nije razmatrao, s obzirom da se prema članu 407. stav 1. ZPP revizija iz ovih razloga ne može izjaviti.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković