.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1255/2020
28.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1016/19 od 07.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1016/19 od 07.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1016/19 od 07.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 39986/13 od 20.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog za prekid i zastoj ovog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime pravno neosnovanog obogaćenja za period od 01.02.1999. godine do 01.02.2002. godine, isplati mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog potraživanja do isplate, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1016/19 od 07.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 39986/13 od 20.09.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, zbog ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ..49/13-Us, 74/13-Us, 55/14, 87/18- u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primena materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav dva).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
U konkretnoj pravnoj stvari predmet tražene pravne zaštite je isplata novčanog potraživanja tužilje po osnovu neisplaćenih iznosa starosne penzije koju je ostvarila po rešenju tuženog od 21.03.1997. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos, za period od 15.02.1999. godine do 20.01.2002. godine. O pravu tužilje odlučeno je na osnovu konkretnih činjenica i okolnosti ovog slučaja, pravilnom primenom člana 1089, 1090, 1092, 1093 i člana 111, 117. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da su stranke pravno valjanim vansudskim poravnanjem u potpunosti regulisale svoja prava i obaveze u vezi neisplaćenih penzija tužilje. Pravno pitanje primene materijalnog prava u pogledu roka zastarelosti koje se postavlja u posebnoj reviziji nije bilo razlog odbijanja tužbenog zahteva. Pobijana drugostepena odluka kojom je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev, zasnovana je na primeni i tumačenju materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz sudske odluke. Kako pitanje zastarelosti nije bilo razlog odbijanja tužbenog zahteva, priložene presude Vrhovnog kasacionog suda, Višeg suda u Beogradu i Evrospkog suda za ljudska prava ne opravdavaju odlučivanje o posebnoj reviziji jer se ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-Us, 74/13-Us, 55/14, 87/18- u daljem tekstu: ZPP), i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (u sporovima male vrednosti) nije dozvoljena revizija.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.10.2013. godine radi neosnovanog obogaćenja a vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne odluke iznosi 102.698,68 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Dakle, pobijana drugostepena presuda doneta je u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu male vrednosti, revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 468. i člana 479. stav 6. ZPP. Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
