.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12558/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 947/22 od 04.05.2022. godine, u sednici održanoj 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 947/22 od 04.05.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 947/22 od 04.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1675/19 od 21.02.2022. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke ukinut je platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl. 661/19 od 09.08.2019. godine, platni nalog Pl. 685/19 od 16.08.2019. godine i platni Pl. 727/19 od 22.08.2019. godine za iznos glavnog duga, u pojedinačnim iznosima navedenim u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do konačne isplate, a tužbeni zahtev tužioca za isplatu ukupno 18.000,00 dinara, odbijen je kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 103.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 947/22 od 04.05.2022. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke (stav prvi); preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate (stav drugi); odbijen je zahtev tužioca za nkanadu troškova drugostepenog postupka (stav treći).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Naime, predmet tražene sudske zaštite je isplata naknade za pružene advokatske usluge u predmetima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Vranju, a tužbeni zahtev odbijen, pošto je utvrđeno da tužilac nije bio ovlašćen da u tim predmetima podnosi prigovor za ubrzanje postupka, na osnovu čega je prigovor odbačen, kao izjavljen od neovlašćenog lica. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje u pogledu trajanja ugovora o zastupanju koji je zaključen između tužioca i tuženog i toga da li je ovlašćeno lice kod tuženog, kao vlastodavca, poverio tužiocu u svojstvu punomoćnika da podnese prigovor ili je takvo punomoćje od ovlašćenog lica izostalo, vezano je za konkretno utvrđeno činjenično stanje i rešavanje spornog odnosa stranaka. Obrazloženje pobijane presude za odluku o odbijanju tužbenog zahteva tužioca ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava, u vezi sa zakonskim razlozima datim za odbijanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio odgovarajuće odluke o postojanju različite sudske prakse u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao i u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse.
Imajući u vidu da nisu ispunjeni razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija tužioca nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potražiavanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podonošenja tužbe (član 468. stav 1.) i da u sporu male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6.), kao i da je revizija nedozvoljena (član 410. stav 2. tačka 5.) ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
U ovom postupku tužba je podneta 07.08.2019. godine, radi isplate iznosa od 18.000,00 dinara, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
