Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse. Podneskom od 19.01.2024. godine, tužilja je dostavila blagovremenu dopunu revizije.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O osnovanosti zahteva za naknadu štete u vidu izmakle koristi u visini zakupnine u iznosu od 7.657,75 dinara, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene članova članova 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, članova 153. i 154. Zakona o obligacionim odnosima i člana 32. Zakona o stanovanju. U pobijanoj drugostepenoj odluci izražen je pravni stav, da tužilji pripada pravo na naknadu štete u visini prihoda koje je mogla ostvariti od zakupnine po osnovu izdavanja stana, srazmerno njenom suvlasničkom udelu. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda u tom smislu odgovara i usklađena je sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužilje ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužilju. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je 17.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 23.268,00 dinara.

Kako je pobijenom drugostepenom presudom odlučeno o sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479 stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Iako je pobijenom odlukom preinačena prvostepena presuda nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljna, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković