Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12665/2025
09.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radenković, advokat u ..., protiv tuženog Elektromreža Srbije AD Beograd, čiji je punomoćnik Igor Isailović, advokat u ..., radi isplate naknade za stvarnu službenost, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5685/2023 od 07.05.2025. godine, u sednici održanoj dana 09.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5685/2023 od 07.05.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5685/2023 od 07.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5074/22 od 28.07.2023. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za uspostavljenu stvarnu službenost prolaskom dalekovoda jačine 400 kv TC, opisanog u izreci prvostepene presude, na kp br. .. KO ..., upisanoj u LN br. .., u površini od 2013 m2, isplati iznos od 282.960,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.07.2023. godine do konačne isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 119.670,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 5685/2023 od 07.05.2025. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Nišu u delu odluke o tužbenom zahtevu. Prvostepena presuda preinačena je u delu odluke o troškovima postupka tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 110.670,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju poozivom na odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi novog tumačenja prava.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada za stvarnu službenost ustanovljenu na parceli tužioca kao vlasnika poslužnog dobra, u skladu sa odredbom člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka kojom je tuženi kao vlasnik povlasnog dobra obavezan da tužiocu plati odgovarajuću naknadu doneta je na osnovu utvrđene činjenice da je postavljanjem dalekovoda iznad parcele tužioca ograničeno pravo tužioca da koristi svoju parcelu na dotadašnji način i da je usled navedenog tržišna vrednost njegove parcele umanjena.

Odluka drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine, o načinu računanja roka zastarelosti potraživanja naknade po osnovu uspostavljene zakonske službenosti. Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda potraživanje na ime naknade za uspostavljenu zakonsku stvarnu službenost zastareva u opštem roku iz člana 371. ZOO, a rok počinje da teče od stavljanja u funkciju elektro-mreže. Odluke nižestepenih sudova kojima je usvojen tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade donete su na osnovu utvrđene činjenice da je upotreba predmetnog dalekovoda dozvoljena rešenjem Ministarstva građevinarstva i urbanizma od 26.09.2012. godine, a tužba tužioca podneta sudu dana 23.09.2022. godine, iz čega je izveden zaključak da potraživanje tužioca nije zastarelo. Momenat stavljanja u funkciju elektromreže (odnosno dobijanja upotrebne dozvole za dalekovod) uzet je kao relevantan za računanje početka roka zastarelosti jer je to trenutak kada je dozvoljena legitimna upotreba dalekovoda, u skladu sa pravnim propisima. To je trenutak kada je utvrđeno da su radovi izvedeni u skladu sa rešenjem o odobrenju za izgradnju, da je obavljen tehnički pregled izvedenih radova, te da se može dozvoliti upotreba elektro-mreže u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Kako je odluka drugostepenog suda u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog suda o pitanju zastarelosti potraživanja predmetne naknade, te kako se navodima revidenta ne ukazuje na konkretne odluke u kojima je odlučeno suprotno, ne postoji neujednačenost sudske prakse koju je potrebno usaglasiti.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

Saglasno iznetom odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 23.09.2022. godine, a preinačena 28.07.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude, na dan preinačenja tužbe, iznosi 282.960,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.