Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove koje trpi zbog smrti bliskih lica (oca, majke i brata) sa stanovištem da postoji odgovornost tužene prema odredbi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i da potraživanje tužioca prema tuženoj kao odgovornom licu nije zastarelo primenom odredbe člana 377. stav 1. istog Zakona, jer je nematerijalna šteta koju tužilac trpi prouzrokovana krivičnim delom. O pravu tužioca i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke ranije Vrhovnog kasacionog suda i sada Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca u situaciji kada je utvrđeno da je štetu prouzrokovao organ tužene u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija i to izvršenjem krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu za koje krivično gonjenje ne zastareva prema odredbi člana 108. Krivičnog zakonika i ranije odredbi člana 100. Osnovnog krivičnog zakona.

Pozivanje revidenta na odluku u drugom predmetu sa sličnim činjeničnim stanjem i istim pravnim osnovom nema uticaja na ocenu izuzetne dozvoljenosti revizije jer je ujednačena praksa nižestepenih sudova u pogledu primene privilegovanog roka zastarelosti potraživanja naknade štete prouzrokovane krivičnim delom prema svakom odgovornom licu, a ne samo prema izvršiocu krivičnog dela kao štetniku.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za izuzetnu dozvoljenost revizije, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 03.10.2019. godine i vrednost predmeta spora je 2.400.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković