U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca- protivtuženog AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Stanislav Mladenov, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Savić, advokat iz ..., radi duga po tužbi, a po protivtužbi radi raskida ugovora i naknadi štete, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3946/23 od 05.12.2023. godine, u sednici veća održanoj 10.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3946/23 od 05.12.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3946/23 od 05.12.2023. godine stavom prvim izreke ukinuta je presuda Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica Sokobanja P 2932/2021 od 19.04.2023. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga za izvršene građevinske radove na objektu tuženog u ... isplati 192.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.06.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilac da tuženom na ime naknade štete za rušenje izvedenih radova i uklanjanje materijala na objektu tuženog u selu ... isplati 1.331,51 eura u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate sa domicilnom kamatom počev od 21.10.2020. godine do isplate, te da na ime primljenog novca po zaključenom Ugovoru o izvođenju radova bez datuma, a koji se odnosi na izvođenje građevinskih radova na objektu tuženog u ..., isplati 3.870 CHF sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 25.04.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući odluku u stavu trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...10/23) i ocenio da revizija tuženog-protivtužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao izvođač radova i tuženi kao naručilac su zaključili Ugovor o delu početkom 2015. godine kojim su dogovorili da na objektu tuženog u selu ... tužilac izgradi betonsku ploču na podrumu sa proširenjem od 1 metra, stepenice i ankere na donjoj strani podruma kao i da iskopa stope za stubove i temelje i očisti nepotrebnu zemlju. Tužilac se obavezao da izvede radove za 5.500 CHF, s tim što mu je na početku radova tuženi isplatio 2.000 CHF, o čemu je sačinjeno i pismeno koje su stranke potpisale, a ostatak od 3.500 CHF se obavezao da plati po završetku radova. Cena je podrazumevala rad i materijal. Tužilac je izveo kompletne radove, ali tuženi nije isplatio ostatak ugovorene cene od 1.670 CHF jer je tvrdio da radovi nisu izvedeni kako je ugovoreno, te je zbog toga istakao protivtužbeni zahtev da mu se vrati isplaćeni iznos na ime gradnje od 3.870,00 eura i naknada štete za rušenje izvedenih radova i uklanjanje materijala. Prema usaglašenom nalazu veštaka građevinske struke utvrđeno je da nije izgrađena masivna ploča od punog betona već je urađena ploča sa fert-gredicama i neadekvatnim gvožđem, koja je neadekvatno izlivena i ima pad prema prozoru i putu, naprsla je i propušta vodu jer je trebalo da se uradi prsten od betona ispod ploče da bi se podigao nivo iste iznad zidova koji nose ploču, a neadekvatno je izvedeno i stepenište koje je širine 1,15 metara, umesto 1,50 metara. Prema mišljenju veštaka postoji mogućnost sanacije izvedenih radova čija bi vrednost iznosila 1.584.89 evra ili rušenje izvedenih radova i odvoženje materijala što bi iznosilo 1.331,15 evra.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je ocenio da u situaciji kada je moguća sanacija izvedenih radova, nije osnovan protivtužbeni zahtev za naknadu štete za rušenje izvedenih radova i uklanjanje materijala, kao i vraćanje isplaćene cene za izvedene građevinske radove, shodno odredbi čl. 607. stav 1., 614. stav 1. i 618. Zakona o obligacionim odnosima.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 607. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da je poslenik dužan izvršiti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla. Prema članu 614. stav 1. naručilac je dužan pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika. Odredbom član 618. stav 1. je propisano da naručilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak može zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok, stav 2. da on ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog toga, a prema stavu 3. da ako uklanjanje nedostataka zahteva preterane troškove, poslenik može odbiti da ga izvršiti, ali u tom slučaju naručiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na sniženje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu štete.

Imajući u vidu da tuženi-protivtužilac protivtužbom traži naknadu štete za rušenje izvedenih radova i uklanjanje materijala, kao i vraćanje isplaćene cene za izvedene građevinske radove, pravilan je zaključak drugostepenog suda o neosnovanosti protivtužbenog zahteva jer je u konkretnom slučaju moguća sanacija izvedenih radova. Naime, kada izvršeno delo ima nedostataka, onda treba praviti razliku da li su ti nedostaci po svojoj prirodi takvi da delo čine neupotrebljivim ili su ti nedostaci takvi da njihovo prisustvo ne čini delo neupotrebljivim. U situaciji, kada je delo upotrebljivo i moguće je nedostatke otkloniti, onda je naručilac radova dužan pozvati poslenika da izvrši sanaciju i ostaviti mu primereni rok. Tek ukoliko poslenik ne otkloni nedostatke u primerenom roku naručilac stiče pravo izbora: otklanjanje nedostatka na račun poslenika ili sniženje naknade ili raskid ugovora, a u svakom slučaju on ima pravo i na naknadu štete. U konkretnom slučaju, tuženi-protivtužilac je primedbe na izvedene radove stavio blagovremeno, a kako je prema usaglašenom nalazu veštaka moguća sanacija izvedenih radova, to je isti u skladu sa odredbom čl.618 ZOO imao pravo da zahteva od tužioca-protivtuženog da ukloni nedostatke i ostaviti mu primereni rok, što tuženi-protivtužilac nije učinio, te mu stoga ne pripada pravo na naknadu štete za rušenje izvedenih radova i povrat cene isplaćene za izvedene radove.

Nasuprot revizijskim navodima, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe čl.619 ZOO. Naime, pravo na raskid ugovora usled nedostatka na izvršenom delu, naručilac ima tek po ispunjenju određenih uslova. On mora prethodno obavestiti poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak i dati mu primereni rok za uklanjanje nedostatka. Kada poslednik odbije da nedostatak ukloni, naručilac, između ostalog, ima pravo i na raskid ugovora i naknadu štete. Dakle, u situaciji kada je otklanjanje tj. sanacija nedostataka moguća i kada je nedostatak takav da delo nije neupotrebljivo, što je u konkretnom slučaju, nema mesta primeni navedene odredbe zakona, već naručilac ima prava iz odredbe čl. 618 ZOO.

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković