U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV, oboje iz ..., „MIO MAR AGRAR“ DOO Zrenjanin, čiji je punomoćnik Goran Lojpur, advokat iz ..., „DON DON“ DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Dejana Popesku, advokat iz ... i umešača na strani tuženog „MIO MAR AGRAR“ DOO Zrenjanin GG iz ... i „Mlada Vojvođanka“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Vladimir Nedeljković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1394/23 od 08.06.2023. godine, u sednici održanoj 01.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1394/23 od 08.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 50/21 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da su kupoprodajni ugovori zaključeni između tuženih OPU 1463/2018 od 21.11.2018. godine ništavi i ne proizvode pravno dejstvo, te da se na osnovu pravnosnažne presude ima uspostaviti pređašnje svojinsko stanje tako što će sve nekretnine upisane u ln .. KO ... i u ln ... KO ... iz dispozitiva presude povratno u katastru uknjižiti na ranije vlasnike BB i VV i kojim je traženo da se naloži RGZ u Zrenjaninu da izvrši navedenu uspostavu pređašnjeg stanja za kp iz LN br. .. KO ... pobrojane u tom stavu, kao neosnovan; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom trećeg reda „MIO MAR AGRAR“ DOO Zrenjanin naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 303.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate; stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom četvrtog reda „DON DON“ DOO iz Beograda naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 86.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate; stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da umešačima na strani tuženog trećeg reda GG i „Mlada Vojvođanka“ DOO Novi Sad naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 95.210,00 dinara, te da u odnosu na tužene prvog i drugo reda svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1394/23 od 08.06.2023. godine, stavom prvim izreke, žalbe tužioca su odbijene, pa su presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 50/21 od 14.12.2022. godine i rešenje istog suda P 50/21 od 29.03.2023. godine potvrđeni, a stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA zaključio je brak sa tuženom VV 24.10.1972. godine. U braku su rođeni sin ovde tuženi BB (1972. godine) i ćerka ĐĐ (1978. godine). Nije sporno da se nepokretnosti upisane u ln .. KO ... (koje su predmet ugovora o kupoprodaji od 21.11.2018. godine, koji ugovor je predmet tužbenog zahteva) i upisane u ln .. KO ... (koje su bile upisane kao svojina BB) stečene u toku trajanja bračne zajednice tužioca i tužene VV, kao i da su se bavili poljoprivredom, te da su živeli u porodičnoj zajednici (a od 1991. godine i DD, supruga tuženog BB) u kojoj su zajednički sticali i radili. Faktička bračna zajednica između tužioca i tužene VV je prekinuta krajem 2012. godine kada je tužilac napustio porodičnu zajednicu, a brak je razveden u septembru 2014. godine. Tužilac je u periodu od jula 2013. godine do maja 2021. godine sa prekidima, bio u KPZ u Sremskoj Mitrovici na izdržavanju kazne zatvora. Dana 21.11.2018. godine tuženi VV i BB, kao prodavci i tuženi „MIO MAR AGRAR“ DOO Zrenjanin, kao kupac, uz učešće tužioca i DD kao davaoca saglasnosti, zaključili su ugovor o kupoprodaji nepokretnosti upisanih u ln .. KO ... (detaljno opisanih u činjeničnom stanju) za međusobno ugovorenu kupoprodajnu cenu od 189.462 evra u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu NBS na dan zaključenja ovog ugovora. Kupoprodajni ugovor potpisali su pored ugovornih strana i DD, supruga tuženog BB i tužilac AA, kao davaoci saglasnosti, a isti je solemnizovan od strane javnog beležnika Magdalene Cvitkovac u Zrenjaninu OPU 1463-2018 dana 21.11.2018. godine. Kupac je isplatio prodavcima međusobno dogovorenu kupoprodajnu cenu iz ugovora. Predmetne nepokretnosti su, prema dogovoru tužioca i tužene VV bile upisane u ln br. .. KO ... u ln br. .. KO ... kao svojina BB i susvojina VV i BB. „MIO MAR AGRAR“ DOO Zrenjanin kao prodavac i GG kao kupac zaključili su ugovor o kupoprodaji dana 08.04.2021. godine čiji su predmet bile parcele stečene na osnovu kuproprodajnog ugovora OPU 1463-2018 od 21.11.2018. godine (parcele upisane u ln br. .. KO ...). Ugovor je overen, odnosno solemnizovan od strane javnog beležnika Magdalene Cvitkovac pod OPU 413-2021 dana 09.04.2021. godine i u celosti je realizovan. Istog dana „MIO MAR AGRAR“ DOO Zrenjanin zaključio je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa „Mlada Vojvođanka“ DOO Novi Sad kao kupcem čiji su predmet takođe bile katastarske parcele iz ugovora broj OPU 1463-2018 od 21.11.2018. godine i cele nepokretnosti upisane u ln .. KO ... . Navedeni ugovor je u celosti realizovan. „Mlada Vojvođanka“ DOO Novi Sad i GG podneli su RGZ SKN Zrenjanin prijavu radi promene nosioca prava svojine po oba kupoprodajna ugovora.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su primenom člana 174, 179. i 195. Porodičnog zakona zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, zbog čega su isti odbili.

Takav zaključak i pravni stav nižestepenih sudova prihvata i Vrhovni sud.

Pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku potpada pod poseban zakonski režim propisan odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15). Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.). Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički sporazumno s tim što se u pogledu poslova redovnog upravljanja smatra da ih supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika (član 174. stav 1. i 2.). Suprotno, odredbom člana 174. stav 3. Porodičnog zakona je izričito propisano da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini, niti ga može opretertiti pravnim poslom među živima. Posledica ovakvog zakonskog režima zajedničke svojine, kada je u pitanju nepokretna imovina, je pretpostavka da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnisti upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima (član 176. stav 1.). Takođe važi i zakonska pretpostavka da je upis izvršen na oba supružnika kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2.). Odredbom člana 195. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da se članovima porodice u smislu stava 1. tog člana smatraju krvni, tazbinski i adoptivni srodnici supružnika, odnosno vanbračnih partnera koji zajedno sa njima žive, a stavom 3. istog člana da se na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno primenjuju odredbe ovog Zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 176. stav 2. (upisivanje u javni registar) i člana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima).

U konkretnom slučaju pravilno je utvrđeno da nije bilo sporno da su katastarske parcele koje su bile predmet ugovora o kupoprodaji OPU 1463-2018 od 21.11.2018. godine stečene u toku trajanja bračne zajednice tužioca AA i tužene VV, ali su iste po dogovoru supružnika u katastar nepokretnosti bile upisane na njihovog zajedničkog sina, ovde tuženog BB i na tuženu VV. Kao prodavci u predmetnom ugovoru o kupoprodaji od 21.11.2018. godine označeni su VV i BB koji su sa kupcima potpisnici tog ugovora, ali nije sporno da je i tužilac AA potpisao taj ugovor (zajedno sa DD, BB suprugom) dajući saglasnost za zaključenje istog. Zbog navedenog predmetni ugovor o kupoprodaji od 21.11.2018. godine ni po oceni Vrhovnog suda nije zaključen suprotno imperativnoj odredbi člana 174. stav 3. i člana 195. stav 2. i 3. Porodičnog zakona, jer je tužilac dao saglasnost za zaključenje predmetnog ugovora o kupoprodaji od 21.11.2018. godine (koji je predmet tužbenog zahteva) i istu potvrdio potpisom overenog ugovora, pa nema sumnje da su tim katastarskim parcelama supružnici raspolagali zajednički i sporazumno u smislu člana 174. stav 1. Porodičnog zakona, te da nije reč o fiktivnom ugovoru zaključenom kako bi se tužilac sprečio da ostvari svoje pravo svojine po osnovu bračne tekovine, kako su to pravilno i utvrdili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga, neosnovani su revizijski navodi i isti nisu od uticaja na drugačiju odluku suda.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta shodno članu 153, 154. i 163. ZPP.

Kako se revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je reviziju tužioca odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci presude, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković