.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12775/2025
25.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zlatko Milić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za saobraćaj, trgovinu, spoljnu trgovinu i druge delatnosti „Bimatrans“ d.o.o. Ćuprija, čiji je punomoćnik Aleksandar Kuljak, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1248/24 od 10.04.2025. godine, u sednici održanoj 25.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1248/24 od 10.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1248/24 od 10.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji P 600/23 od 06.02.2024. godine u stavu drugom i trećem izreke, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da su odredbe Sporazuma o uslovima promene vlasništva vozila apsolutno ništave, te je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 215.150,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđene ništavosti sporazuma o uslovima promena vlasništva teretnog vozila. Nižestepeni sudovi su odlučili odbijanjem tužbenog zahteva primenom odredbe člana 26., 46. stav 1. i 2., 47. i 51. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, utvrđujući da predmetni sporazum sadrži moguć, dopušten i određen predmet, te da su obaveze strana potpisnica u svemu jasno određene, a odredbe sporazuma nisu protivne prinudnim propisima, javnom poretku, ni dobrim običajima, pa nema mesta primeni odredbe čl. 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, a odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.02.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 3.400.000,00 dinara (što čini protivrednost od 29.060,00 eura).
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
