.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12824/2024
12.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Dragane Marinković i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Milić, advokat iz ..., radi raskida ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3254/23 od 20.12.2023. godine, u sednici održanoj 12.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3254/23 od 20.12.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3254/23 od 20.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3254/23 od 20.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu P 857/2022 od 11.09.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se raskine ugovor o poklonu zaključen između tužilje, kao poklonodavca i tužene, kao poklonoprimca, overen u predmetu Opštinskog suda u Kučevu Ov 3037/2008, tako da ubuduće ne proizvodi bilo kakvo imovinskopravno dejstvo, te tužilja obavezana da tuženoj naknadi parnične troškove od 132.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči po članu 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijana presuda zasnovana je na stanovištu da nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora o poklonu sa nalogom da tužena – poklonoprimac, u granicama svojih mogućnosti, pomaže u izdržavanju do kraja života tužilju, poklonodavca, a kada bude umrla da učestvuje u organizovanju i snošenju troškova sahrane, davanju daća i podizanju spomenika, u činjeničnoj situaciji da je tužilja, baba tužene u vreme zaključenja ugovora znala da tužena živi u inostranstvu i da nije moguće njeno stalno prisustvo, a da je tužena u spornom periodu od 2018. godine preduzimala sve radnje u svrhu ispunjenja obaveza preuzetih ugovorom. U situaciji kada tužilja odbija pomoć tužene i preselila se kod svoje ćerke, a spornom ugovoru je prethodilo zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju između stranaka koji je raskinut, pobijana presuda zasnovana je na pravilima iz odredbi članova 749. i 751. Zakona o obligacionim odnosima i načelu savesnosti i poštenja iz člana 12. tog zakona.
Odluka u svakom konkretnom slučaju uslovljena je utvrđenim činjeničnim stanjem, pa ukazivanje tužilje da je u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 4420/2018 od 21.05.2020. godine iskazano stanovište da su za raskid ugovora o poklonu sa nalogom i teretom relevantne odredbe člana 124. – 132. Zakona o obligacionim odnosima, bez uticaja je na drugačiju odluku u ovoj parnici. Naime, utvrđenje o pravnim odnosima stranaka pre pokretanja ove parnice, da nema krivice tužene za promenjen odnos tužilje u pogledu načina organizovanja zadovoljenja potreba u starosti, kao i da je tužena iskazala spremnost da izvršava ugovoreni nalog, u bitnom odstupa od činjenične podloge priložene odluke po kojoj je briga izostala, pa ne postoje pravna pitanja koja bi u konkretnom slučaju opravdavala odlučivanje o izjavljenoj reviziji, kao o posebnoj.
Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi raskida ugovora o poklonu podneta je 24.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora prema označenju u tužbi (član 33. stav 2. ZPP) je 1.000.000,00 dinara i ne prelazi zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
