Protiv pravnosnažnog presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, ne navodeći posebno razloge pobijanja, ali iz obrazloženja revizije proizlazi da tužilac reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. tačka 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužioca je sa tuženom bio u vanbračnoj zajednici, a zatim u braku počev od 1963. godine, pa sve do svoje smrti 18.01.2014. godine. Zakonski naslednici sada pok. GG su tužilac i ćerka EE, svedok u ovoj parnici.

U toku trajanja braka tužene sa pok. GG, dana 07.12.1998. godine kupljena je porodična stambena zgrada u ulici ... broj ... u ... za kupoprodajnu cenu od 390.000,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 150.000,00 DM. Sredstva za kupovinu ove kuće pretežnim delom je finansirala sestra tužene, DD, novcem koji je dala tuženoj da za nju, ali na svoje ime, kupi navedenu nepokretnost, i to u iznosu od 118.500,00 DM, dok je iznos od 31.500,00 DM isplaćen iz sredstava koje čine zajedničku tekovinu tužene i njenog pok. supruga, oca tužioca. Navedena novčana sredstva koja je tuženoj dala sestra potiču od prodaje stana njihove majke ĐĐ, u ulici ... u ..., koji je prodat za 260.000,00 DM, od kog novca je za iznos od 120.000,00 DM kupljena kuća u ulici ... u ..., koju je majka tužene poklonila tuženoj i u kojoj je ona od kupovine 1989. godine živela sa sada pok. GG i gde i sada živi. Stan u ulici ... prodat je u vreme kada je kupovana kuća u ulici ..., ali je zbog neisplaćene kupoprodajne cene u potpunosti ugovor za prodati stan u ulici ... overen tek 1992. godine, a majka tužene je svojoj drugoj ćerki, svedoku DD, dala iznos od 120.000,00 DM. Razlog zbog koga se DD nije pojavila kao kupac sporne kuće je u činjenici da ona isplatom kupoprodajne cene nije mogla da opravda poreklo deviza koje je dobila 6 godina pre kupovine ove kuće, što za tuženu nije bio problem, jer je ona dugo vremena živela u inostranstvu sa svojim pok. suprugom.

Tužena i njen pok. suprug su ušteđevinu koju su posedovali u iznosu od 150.000,00 DM poklonili tužiocu i njegovoj sestri EE, te je EE kupila kuću, a pok. GG nikada nije dovodio u pitanje vlasništvo na kući u ulici ... broj ... . U vreme kupovine sporne kuće tužilac nije bio u kontaktu sa ocem i tuženom, i to je trajalo sve do 2003.-2004. godine. Do saznanja da kuća u ... broj ... predstavlja bračnu tekovinu njegovog oca i tužene tužilac je navodno dobio od oca. Nakon smrti pok. GG tužena je navedenu kuću prodala za kupoprodajnu cenu od 210.000,00 evra na osnovu ugovora o kupoprodaji Ov br. .../... od 09.06.2014. godine. Pre zaključenja ovog ugovora, dana 14.03.2014. godine ona je od svojih pastoraka tužioca i svedoka EE dobila pisanu izjavu-saglasnost overenu pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov br .../... da nepokretnost može prodati po ceni i pod uslovima koje ona odredi. Nakon izvršene prodaje i prijema kupoprodajne cene tužena je tužiocu i njegovoj sestri, dana 10.08.2014. godine, isplatila iznos od po 15.000,00 evra, što prema navodima tužilje predstavlja njihovo nasledno namirenje iz zajedničkog udela tužene i njenog supruga na navedenoj kući od 31.500,00 DM, s tim da je pastorcima isplatila i svoj udeo.

Prvostepeni sud je, imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, ocenio da iznos od 105.000,00 evra predstavlja zaostavštinu pok. GG, a koji iznos predstavlja ½ dela novčanog iznosa dobijenog prodajom porodične stambene zgrade u ulici GG broj ..., koja imovina je stečena u braku tužene i sad pok. oca tužioca.

Drugostepeni sud je ocenio da je, radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, neophodno otvoriti raspravu pred drugostepenim sudom, u smislu odredbe člana 383. stav 3. ZPP, na kojoj su izvedeni svi dokazi iz prvostepenog postupka, saslušana je tužena i njena sestra, kao i tužilac. Ocenom izvedenih dokaza u drugostepenom postupku, drugostepeni sud je utvrdio da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da je sporna nepokretnost kupljena sredstvima stečenim u toku braka, te da predstavlja zajedničku tekovinu supružnika, tužene BB i pok. GG sa podjednakim supružničkim udelima, jer iz iskaza tužilje, koji je potvrđen iskazom svedoka DD, nesumnjivo sledi da je sporna kuća pribavljena sredstvima koja u pretežnom delu predstavljaju imovinu sestre tužene DD, i to u obimu od 118.500,00 DM, a koja sredstva je ista dobila nakon prodaje majčine kuće u ..., u ulici ... .

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je, na utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju je dao dovoljno razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Drugostepeni sud je, ocenom izvedenih dokaza pravilno utvrdio da sporna nepokretnost nije kupljena od sredstava koje su tužena i sada pok. GG stekli u braku, jer iznos od 105.000,00 evra, za koji tužilac smatra da predstavlja tekovinu tužene i njegovog oca, ustvari predstavlja imovinu stečenu novčanim sredstvima dobijenim od sestre tužene DD, koja je ona stekla na način utvrđen u toku postupka i obrazložen prilikom iznošenja utvrđenog činjeničnog stanja. Samo iznos od 31.500,00 DM, koji su tuženi i njen sada pok. suprug dali prilikom kupovine navedene nepokretnosti predstavlja njihovu tekovinu, s tim što je tužena, nakon prodaje nepokretnosti, tužiocu i njegovoj sestri isplatila ne samo tekovinski udeo njihovog oca, već i svoj tekovinski udeo. Zbog svega navedenog drugostepeni sud je pravilnom primenom odredaba članova 168, 171. stav 1, 176. stav 2. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, odbio tužbeni zahtev.

Neosnovano se u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu člana 180. Porodičnog zakona, te na pogrešnu ocenu iskaza tužene i svedoka DD, kao i tužioca od strane drugostepenog suda u pogledu porekla novca kojim je kupljena nepokretnost u ulici ... broj ... . Drugostepeni sud je, nakon saslušanja parničnih stranaka i svedoka DD, dovodeći njihove iskaze u vezu sa svim ostalim izvedenim dokazima u toku postupka, pravilno primenio član 8. ZPP.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, zbog čega nema pravo na troškove revizijskog postupka koje je tražio i opredelio u reviziji, a u smislu člana 153. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić