.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12897/2025
09.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Pejčić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Kostadinović advokat iz ..., radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 316/25 od 10.04.2025. godine, na sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 316/25 od 10.04.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž 316/25 od 10.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju P 1483/22 od 24.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ju je tužena smetala u posedu na taj način što je 25.10.2022. godine samovlasno ušla u deo parcele broj 368 KO ... upisane u list nepokretnosti 1104, koja je u državini tužilje, zaravnala ga, nasipala zemlju i povadila 20 voćki oblačinske višnje koje je tužilja zasadila, čime je tužilji oduzela državinu na delu predmetne parcele u merama i granicama navedenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se tuženoj naloži da uspostavi pređašnje stanje na taj način što će tužilji vratiti u državinu predmetnu nepokretnost u navedenim merama i granicama i ukloniti nasutu zemlju u roku od 5 dana od prijema rešenja i da se zabrani tuženoj da ubuduće na ovakav ili sličan način smata tužilju u posedu. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 87.750,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 316/25 od 10.04.2025. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Prokuplju P 1483/22 od 24.09.2024. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. i 420. Zakona o parničnom postupku.
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Pravnosnažnim rešenjem, primenom čl. 75-79. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužena izvršila čin smetanja državine tužilje, te zahtev za uspostavljanje stanja državine pre učinjenog smetanja i zahtev da se tuženoj zabrani da ubuduće na isti ili sličan način smeta tužilju u posedu, budući da prema oceni nižestepenih sudova tužilja nije dokazala da je tužena smetala tužilju u mirnoj i faktičkoj državini dela parcele na način bliže opisan u izreci odluke.
Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. O ovom pravu tužilje, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Tužilja uz reviziju nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka i suprotnom presuđenju sudova u istoj ili bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju. Osim toga, ukazivanje tužilje na postojanje drugačijih odluka ne bi ukazivao nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 452. stav 5. ZPP propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena. Saglasno navedenom, kako tužilja revizijom pobija drugostepeno rešenje u parnici zbog smetanja državine, to Vrhovni sud nalazi da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 452. stav 5. ZPP.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
