.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12924/2025
15.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade za faktičko zauzeće, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 3172/24 od 03.07.2025. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 3172/24 od 03.07.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 3172/24 od 03.07.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja P 202/24 od 03.07.2024. godine, stavom prvim izreke, nije dozvoljeno preinačenje tužbe tužioca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade za zauzeće dela kp.br. ... KO ... u površini od 1666 m2 upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., površine 2128m2, isplati iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.07.2024. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 16.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti pa do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 3172/24 od 03.07.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Prtiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, kako to proizlazi iz navoda njegove revizije, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni aglasnik RS“, br. 10/23). U konkretnom slučaju postupak je okončan nakon izjave tuženog da priznaje tužbeni zahtev tužioca, što je za posledicu imalo donošenje presude na osnovu priznanja, a nakon ocene ispunjenosti procesnih pretpostavki za to propisanih odredbom člana 348. ZPP. Osporavanjem uslova za donošenje presude na osnovu priznanja, tužilac zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja se ne može isticati u posebnoj reviziji prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu način okončanja postupka, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti za novim tumačenjem prava zbog čega je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 02.02.2024. godine. Vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
