Tuženi je izjavio reviziju protiv obe nižestepene odluke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom (član 374. stav 1. ZPP).

Vrhovni sud je ispitao pobijane presude u granicama odredbe člana 403. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i našao da revizija tuženog izajvljena protiv prvostepene odluke Osnovnog suda u Rumi P2 350/23 od 10.03.2025. godine nije dozvoljena, a da revizija tuženog izjavljena protiv odluke Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 237/25 od 28.05.2025. godine nije osnovana.

Članom 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude. Iz navedenog proizilazi da se protiv prvostepene odluke ne može izjaviti revizija, zbog čega je primenom navedene i odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu I izreke ove odluke.

Reviziju tuženog izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 237/25 od 28.05.2025. godine Vrhovni sud je ispitao u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tuženog se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje bi mogle biti razlog za izjavljivanje revizije po odredbi člana 407. ZPP. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se posredno poziva revident, nije revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. ZPP. Takođe osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nakon razvoda braka sa majkom maloletnih tužilja, VV tuženi je presudom Osnovnog suda u Rumi P2 324/16 od 14.10.2016. godine obavezan da na ime izdržavanja zajedničke dece, maloletne AA, rođene ..2009. godine i maloletne BB, rođene ...2011. godine, plaća mesečne iznose od po 11.000,00 dinara.

Maloletne tužilje žive sa majkom, isto kao u vreme ranijeg presuđenja, u ... . Majka maloletnih tužilja ima troškove zakupnine stana u iznosu od 180 evra mesečno, računi su tokom zime od 17. 000,00 dinara do 19.000,00 dinara, za knjige za školu za tekuću školsku godinu platila je 10.000,00 dinara za stariju ćerku i 8.000,00 dinara za mlađu ćerku, za hranu izdvaja mesečno oko 24.000,00 dinara, za patike od 6.000,00-7.000,00 dinara, za šminku za stariju ćerku i kozmetiku iznos od 2.000,00-3.000,00 dinara mesečno. Pored navedenih iznosa, izdvaja za školski pribor 5.000,00-6.000,00 dinara, na ime izadataka za rođendane oko 10.000,00 dinara po rođendanu, a kada deca idu kod drugova na rođendan oko 1.000,00 dinara po rođendanu, pri čemu deca odlaze na dva do tri rođendana svakog meseca. Za markicu za prevoz za stariju ćerku izdvaja 6.000,00 dinara mesečno. Kada se deca razbole, majka kupuje lekove, što plaća oko 3.000,00 dinara, koliko daje mesečno i za užinu. Starija ćerka boluje od epilepsije, odlazila je na kontrole u Tiršovu dva puta godišnje, a sada ide jednom godišnje, zbog čega za lekove daje 400,00 – 500,00 dinara mesečno, kao i putne troškove radi odlaska na kontrolu, te mesečno izdvaja i 2.000,00-3.000,00 dinara za hemiju, higijenu. Maloletne tužilje takođe koriste internet i kablovsku televiziju koju plaća oko 2.000,00 dinara mesečno. Majka maloletnih tužilja ostvaruje mesečnu zaradu od 120.000,00 dinara.

Tuženi mesečno od iznajmljivanja magacina ima prihod od 250 evra, otvorio je kafić u ..., kupio je stambenu zgradu u izgradnji koju završava i vlasnik je autoservisa.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da su se promenile okolnosti u odnosu na vreme kada je doneta presuda Osnovnog suda u Rumi P2 324/16 od 14.10.2016. godine, na taj način što su se potrebe maloletnih tužilja povećale, a imajući u vidu i protek vremena od ranijeg presuđenja do sada. Maloletne tužilje su sada starije i njihove potrebe su bitno veće nego u periodu ranijeg presuđenja, što je posledica i opšteg povećanja troškova života. U konkretnom slučaju, reč je o maloletnoj deci dobrog opšteg zdravstvenog stanja, s tim što maloletna AA boluje od epilepsije, što zahteva dodatno troškove povodom kupovine lekova, kao i troškove putovanja na kontrole u Beograd.

Radna sposobnost tuženog nije umanjena, ne boluje od bolesti koji umanjuju njegovu mogućnost radnog angažovanja.

Nasuprot revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su nastupile okolnosti iz člana 164. Porodičnog zakona za izmenu odluke o izdržavanju u odnosu na maloletne tužilje. Potrebe mal.tužilja cenjene kroz neophodne izdatke za garderobu, udžbenike, ishranu, opšte troškove života, imajući u vidu i zdravstveno stanje starije ćerke AA i mogućnosti tuženog, dužnika izdržavanja, utvrđene su saglasno članu 160. Porodičnog zakona. Pri odlučivanju sudovi su imali u vidu sve okolnosti na koje ukazuje revident i to visinu zarade i druga imovinska prava i prihode, kao i rashode i potrebe tuženog. Izdržavanje dece je prvenstveno obaveza roditelja po članu 73. Porodičnog zakona. Tu obavezu po članu 78. stav 3. Porodičnog zakona ima i roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo. Prema članu 155. stav 2. Porodičnog zakona deca imaju pravo na izdražvanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Stoga neosnovano tužilac osporava pravilnost primene materijalnog prava u delu odlučivanja o visini njegovog doprinosa izdržavanju maloletnih tužilja.

Po oceni Vrhovnog suda iznosi na koje je pobijanom presudom tuženi obavezan su adekvatni da doprinesu zadovoljenju potreba maloletne dece i da im se omogući nivo životnog standarda kakakv tuženi kao dužnik izdržavanja uživa, a da pri tom ne dovede u pitanje egzistenciju tuženog. Ovo imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe maloletne dece, minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja potreba primaoca izdržavanja, visinu prihoda i rashoda dužnika izdržavanja, kao i činjenicu da je tuženi zdrav, radno angažovan, da nema drugih lica koje je dužan da izdržava, da ima mesečni prihod od iznajmljivanja magacina od 250 evra, da je otvorio kafić u ..., da je kupio stambenu zgradu u izgradnji koju završava i da je vlasnik autoservisa, zbog čega ima mogućnost da ostvaruje veću zaradu i doprinosi izdržavanju dece na način koji zadovoljava njihove finansijske potrebe. Udovoljenje zahteva u manjem iznosu od dosuđenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima propisanim Porodičnim zakonom, pa je pravilno utvrđena potreba dece na mesečnom nivou i mogućnost tuženog kao dužnika izdržavanja.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Đurica,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković