.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12957/2023
29.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca JKP „Vodokanal“ Sombor, čiji je punomoćnik Srđan Lakić, advokat u ..., protiv tužene AA iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 543/23 od 27.03.2023. godine, u sednici održanoj dana 29.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 543/23 od 27.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž 543/23 od 27.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Somboru PL 168/22 od 19.12.2022. godine odbačena je tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga. Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž 543/23 od 27.03.2023. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Somboru Pl 168/22 od 19.12.2022. godine, a odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je izjavio reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Prema stanju u spisima predmeta, tužilac je podneo tužbu protiv tužene sa predlogom za izdavanje platnog naloga, radi isplate duga zbog neplaćenih računa za komunalne usluge. Prvostepeni sud, je odbacio tužbu primenom člana 455. stav 4. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa odredbom člana 101. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Drugostepeni sud, potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju tužbe sa obrazloženjem da tužilac ima verodostojnu ispravu na osnovu koje može inicirati postupak izvršenja pred nadležnim javnim izvršiteljem radi naplate potraživanja za komunalne usluge.
Nema uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji u konkretnom slučaju.
Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Pitanje dozvoljenosti tužbe radi ostvarenja potraživanja na ime naknade za komunalne usluge u situaciji kada tužilac raspolaže verodostojnom ispravom na kojoj zasniva potraživanje protiv tuženog, nije pitanje od opšteg interesa, niti je u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse po ovom pitanju. Šta više, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja od 25.06.2019. godine usvojio pravni stav o naplati komunalnih usluga, radi ujednačavanja sudske prakse. Prema tom pravnom stavu, ne postoji pravni interes vršioca komunalnih delatnosti da radi naplate izvršenih usluga protiv korisnika komunalnih usluga u parničnom postupku traži izdavanje platnog naloga, pa takve tužbe parnični sud treba da odbaci.
Zbog navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 2. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Tužba je podneta 01.09.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 9.933,79 dinara.
Imajući u vidu da je u ovom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena i postupak pravnosnažno okončan u sporu male vrednosti, to revizija tužioca nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
