iznos od još 60.000,00 dinara za pretrpljeni strah koji čini razliku od traženog iznosa od 100.000,00 dinara do dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara, sve sa traženom zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 06.06.2023. godine pa do isplate, zahtev tužioca za isplatu na ime naknade nematerijalne štete je odbijen kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 255.360,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od izvršnosti pa do isplate, a u ostalom delu zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka je odbijen. Stavom osmim izreke, za razliku između tražene zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti, zahtev tužioca je odbijen.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je, presudom Gž 1773/23 od 24.01.2024. godine, stavom prvim izreke, žalbe parničnih stranaka odbio kao neosnovane i potvrdio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 1252/20 od 06.06.2023. godine, u pobijanom usvajajućem i odbijajućem delu (stavovi 1, 2, 3, 4, 5. i 7. izreke). Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne i nematerijalne štete tužiocu. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojen doneta je primenom odredbe člana 155, 189, 200, 277, 278. i 324. Zakona o obligacionim odnosima, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac tuženom pričinio materijalnu štetu na vozilu i da mu je naneo telesne povrede zbog kojih je on trpeo fizičke bolove i strah, plaćao participaciju za lekarske preglede i fizikalne terapije i imao troškove za kupovinu lekova koje su mu lekari prepisali. Takođe je tužilac u periodu od 01.07.2020. godine do 30.08.2020. godine bio na bolovanju, zbog čega mu je isplaćivana umanjena zarada dok je odlazio na fizikalne terapije u Dom zdravlja u Inđiji, tako što je nekad koristio autobus, a nekada sopstveno vozilo i usled toga imao troškove prevoza radi kupovine augobuskih karata na relaciji ... - Inđija i nazad. Ukazivanje tuženog na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od

uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 468. stav 1. i 469. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 20.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 248.656,00 dinara, pa je postupak vođen po pravilima za sporove male vrednosti.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti, u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković