U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Luka Bralić, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Držano pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5865/17 od 11.10.2017. godine, u sednici održanoj 13.12.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužioca, PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 5865/17 od 11.10.2017. godine u odbijajućem delu stava prvog i stavu četvrtom izreke, tako što se obavezuje tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode plati pored dosuđenog još i 1.500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2017. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 729.800,00 dinara sa kamatom od izvršnosti presude a sve u roku od 15 dana od dana prijema presude.

U preostalom delu revizija tužioca ODBIJA se, kao neosnovana. .

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 588/17 od 08.05.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 19.10.2016. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled neosnovanog lišenja slobode isplati 5.100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati još 45.000.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 5.100.000,00 dinara, a do traženog iznosa od 50.100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati ukupno 2.813.227,44 dinara, i to na ime naknade troškova spremanja i dostave hrane 1.020.000,00 dinara, na ime naknade troškova kupovine namirnica i hrane u pritvorskoj kantini Okružnog zatvora u … 483.734,22 dinara i troškove isplate akumuliranog duga za Infostan i EDB 1.309.493,22 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 13.07.2013. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbačena je tužba u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati 6.103.500,00 dinara, i to na ime isplaćenih naknada za 242 posete advokata u pritvoru 5.808.000,00 dinara, na ime isplaćenih naknada za odbranu na glavnim pretresima advokatima 295.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na ukupan iznos počev od 17.07.2013. godine do isplate, kao nedozvoljene. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 512.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 08.05.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5865/17 od 11.10.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je delimično usvojen zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog neosnovanog lišenja slobode isplati 2.500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2017. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, dok je zahtev tužica u delu za još 2.600.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.05.2017. godine do isplate odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca, kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom trećim izreke, odbijena je žalba tužene, kao neosnovana i potvrđeno rešenje o dozvoli preinačenja tužbe sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 298.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.05.2017. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/1, 55/14) i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca je vođen krivični postupak, koji je pravnosnažno završen donošenjem presude Višeg suda u Beogradu K 272/12 od 23.11.2015. godine, kojom je tužilac oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a, koje mu je stavljeno na teret izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od 22.07.2013. godine. Tužilac je bio u pritvoru od 16.03.2011. godine do 01.08.2012. godine (501 dan). Osnov za određivanje pritvora tužiocu između ostalog je bila opasnost od bekstva, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, iz razloga postojanja osnovane sumnje da novac, pribavljen izvršenjem krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret u iznosu od 12.929.139,41 dinar, može da koristi za skrivanje ili bekstvo. Tužilac je, u vreme kada je lišen slobode imao prijavljeno prebivalište na adresi u ul. … …, gde je nakon izvršenog pretresa stana 16.03.2011. godine lišen slobode. Pre određivanja pritvora nije bio u bekstvu niti se skrivao i za njim nije bila raspisana poternica. U vreme lišenja slobode tužilac je imao … godina, bio je porodičan čovek, neosuđivan i otac dva maloletna deteta. Dnevna štampa je izveštavala o njegovom hapšenju i o postupku koji se protiv njega vodio. Tužilac je, u vreme lišenja slobode bio zakonski zastupnik tri privredna društva, a za vreme dok se nalazio u pritvoru, neke od njegovih firmi su otišle u stečaj. Račune za dva stana koja poseduje, za vreme dok je bio lišen slobode niko nije plaćao. Tužilac je u pritvoru boravio u sobi od oko 20m2, sa osmoro ljudi od kojih su petorica bila osuđena za krivično delo ubistva, plašio se za svoj život, jer su ga drugi pritvorenici maltretirali. Za vreme boravka u pritvoru, u periodu od 21.03.2011. godine do 01.08.2012. godine tužiocu je u Okružnom zatvoru u … hrana dostavljena iz SUR … „BB“ i to 340 specijalno pripremljenih obroka (ručak – večera) po ceni obroka od 3.000,00 dinara, za koje je tužilac, toj ugostiteljskoj radnji, platio ukupno 1.020.000.00 dinara. Pri dolasku u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u …, tužilac je sa sobom imao novac u iznosu od 16.790,00 dinara, a na karticu tužioca, kao pritvorenog lica, vršena je uplata novčanih sredstava u određenim iznosima, koji novac je korišćen za kupovinu u zatvorskoj kantini. Pri izlasku tužioca iz Okružnog zatvora u …, vraćen mu je preostali iznos od 305,78 dinara. Odlukom Ustavnog suda Už 88/2012 od 17.07.2013. godine, usvojena je žalba ovde tužioca i utvrđeno je da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. Po1 568/11 od 09.11.2011. godine i rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Kž2 Po1-317/11 od 21.11.2011. godine povređeno pravo tužioca zajemčeno odredbom člana 31. Ustava Republike Srbije, a na isti način odlučeno je i odlukom Ustavnog suda Už 2142/2012 od 06.02.2014. godine, u odnosu na rešenje sudova o produženju pritvora tužiocu. Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 272/12 od 01.08.2016. godine tužiocu su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 4.742.000,00 dinara, a odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 11.825.000,00 dinara. Tužilac se protiv tog rešenja nije žalio, zbog čega je isto postalo pravnosnažno istekom roka za žalbu 09.08.2016. godine. Zahtevom za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode tužilac se, pre nego što je podneo tužbu, obratio Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova, da tužilac ima pravo na nakandu štete za duševne bolove koje je trpeo zbog neosnovanog lišenja slobode, određivanjem pritvora, zbog pokretanja krivičnog postupka protiv njega, koji je pravnosnažno završen donošenjem presude kojom je oslobođen od optužbe, a osnov i pasivna legitimacija tužene da tužiocu naknadi ovu štetu proizlaze iz člana 560. stav 1. tačka 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su delimično osnovani navodi revizije tužioca, kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda prilikom odlučivanja o visini pravične novčane naknade, na ime ovog vida nematerijalne štete.

Visina novčane naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode utvrđuje se u skladu sa odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Naknada nematerijalne štete u skladu sa navdenom zakonskom odredbom ima za cilj materijalnu satisfakciju, zbog Ustavom zaštićenih prava i dobara, kakva su sloboda i prava ličnosti. Duševni bolovi zbog povrede slobode i prava ličnosti, predstavljaju jedinstven vid štete koji obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog, proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. Naknadu štete sud odmerava uzimajući u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti, kao što su dužina trajanja lišenja slobode, težina i priroda krivičnog dela, koje je oštećenom stavljeno na teret, ugled koji je oštećeni uživao u svojoj životnoj i radnoj sredini, životno doba oštećenog u vreme lišenja slobode, porodično stanje, zanimanje i druge činioce, koji utiču na prirodu, težinu i trajanje psihičkih bolova izazvanih lišenjem slobode.

Imajući u vidu sve utvrđene okolnosti relevantne za odmeravanje visine naknade predmetne nematerijalne štete, životnu dob tužioca u vreme lišenja slobode (… godina), porodično stanje, da je otac dva maloletna deteta, neosuđivan, da je uživao ugled kao uspešan privrednik u sredini u kojoj je živeo i radio, da je vest o njegovom hapšenju objavljena u sredstvima javnog informisanja, dužinu trajanja lišenja slobode (501 dan), prirodu i težinu krivičnog dela koje mu je stavljena na teret, Vrhovni kasacioni sud nalazi da naknada štete tužiocu u visini od još 1.500.000,00 dinara (ukupno 4.000.000,00 dinara) odgovara okolnostima slučaja i svrsi zbog koje se dosuđuje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu materijalne štete, na ime naknade troškova spremanja i dostave hrane i na ime naknade troškova kupovine namirnica i hrane u pritvorskoj kantini Okružnog zatvora u …, pravilnom primenom materijalnog prava, s obzirom na to da iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da tužiocu nije bila potrebna posebna ishrana za vreme dok je bio neosnovano lišen slobode, a osim toga tužiocu je, kao i ostalim pritvorenicima, ishrana bila omogućena u pritvorskoj jedinici u kojoj se nalazio.

Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu materijalne štete na ime duga za Infostan i EDB, pravilno zaključivši da je tužilac, kao vlasnik nepokretnosti korisnik tih usluga svakako imao obavezu da iste plaća i da se nije nalazio u pritvoru.

Pravilna je odluka nižestepenih sudova kojim je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati 6.103.500,00 dinara, na ime isplaćenih naknada za 242 posete advokatu u pritvoru i na ime isplaćenih naknada za odbranu na glavnim pretresima braniocima advokatima, sa zakonskom zateznom kamatom na ukupan iznos, s obzirom da je o zahtevu tužioca za naknadu troškova krivičnog postupka odlučeno pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu K 272/12 od 01.08.2016. godine, tako što su tužiocu dosuđeni troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 4.742.000,00 dinara, dok je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 11.825.000,00 dinara.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. i 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta na osnovu člana 153. stav 2, 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Tuženi je obavezan da prema uspehu stranaka u parnici naknadi tužiocu nužne troškove postupka pravilno specificirane i obračunate prvostepenom presudom u iznosu od 512.300,00 dinara. Takođe kako je tužilac delimično uspeo u postupku po reviziji, ima pravo na naknadu troškova postupka koji su mu dosuđeni u visini od 217.500,00 dinara, na ime nagrade advokata za sastav revizije i takse, a sve u ukupnom iznosu od 729.800,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić