Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pobijajući je u odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11.. 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, niti su u drugostepenom postupku učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog Zakona na koji revident neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim BB zasnovala vanbračnu zajednicu 1996. godine. Venčali su se 1997. godine. Živeli su u ... sve do razvoda po presudi Osnovnog suda u Zrenjaninu P2 327/2017 od 22.09.2017. godine. Na placu u ... postojale su dve kuće tada u vlasništvu pok. oca tuženog BB i supruga ovde tužene VV. Roditelji tuženog BB živeli su u staroj kući, a tužilja i tuženi u novoj kući. Radove na ovoj kući – zidanje, malterisanje, pokrivanje kuće su izvodili otac tuženog i njegov brat jer su bili obojica zidari po zanimanju. Otac tuženog je kuću zidao iz sopstvenih sredstava od zarade ostvarene u GIK-u, a radio je jedno vreme i u inostranstvu. Deo sredstava za izgradnju dve porodične stambene zgrade otac tuženog je obezbedio i iz kredita koji je uzeo od Ljubljanske banke 1986. godine i od Osnovne banke Novi Sad (24.000,00 dinara). U novoj kući je bila opremljena jedna soba, kuća je bila ozidana, omalterisana, pokrivena, postavljeni su podovi i parket. Kuća ima i potkrovlje, ali isto nije urađeno. Te prve godine hranili su se zajedno, dok tužilja i tuženi nisu osposobili kuhinju u drugoj kući. Nova kuća ima tri sobe, kuhinju, veliku dnevnu sobu, špajz i hodnik. Sve te prostorije sa nameštajem opremali su tužilja i tuženi BB. Tužilja je od roditelja dobila sobu u miraz i nakon razvoda braka istu je odnela sa sobom. Ostale pokretne stvari nije odnela iako joj je tuženi BB nudio da sve ostale pokretne stvari koje joj trebaju ponese sa sobom. U toku trajanja braka izgrađen je i letnjikovac. Isti je gradio zet tuženog i komšija. Roditelji tužene su prodali bika i dali im novac radi kupovine materijala kako bi se ozidala kaljeva peć. Sve instalacije u kući su bile uvedene pre nego što je tužilja došla u kuću. U dvorištu kat.parc. gde se nalaze sporni objekti ozidan je i novi objekat od materijala koji je ranije posedovao otac tuženog, a jedan deo materijala je kupio od akcija koje je dobio od GIK-a. Tužilja i tuženi BB su se bavili poljoprivrednom. Jedno vreme tužilja je bila zaposlena u PP „Rad import“ od 11.06.1990. godine do 18.01.1995. godine i u „PP Interbiro“ d.o.o. Klek u periodu od 1994. do 30.04.1999. godine. Od poljoprivrede nisu bili u mogućnosti da se izdržavaju, pa je tuženi BB radio i druge radove. Jedno vreme su držali stoku i oko stoke su vodili poslove tužilja i tuženi BB. Kasnije je tuženi nabavio tifon i radio je navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, a zemljište je kasnije davao u zakup. U toku trajanja braka kupljen je automobil „Opel astra karavan“. Međutim, isti nije bio registrovan i bio je dosta star i služio je za odlazak na njive za poljoprivredu. Na tuženog BB bio je registrovan i automobil „Opel astra 2.0 DSV“ reg. oznake ..., ali je u toku postupka utvrđeno da je taj automobil vlasništvo GG koja je izbegla iz Bosne, pa je automobil registrovan navodno na prvotuženog BB jer ista nije mogla da automobil registruje na svoje ime. U toku trajanja bračne zajednice kupljen je i traktor „Belarus“ tip MTZ2Y, reg. oznake .... Novac za traktor dao je svekar tužilje od prodaje starog traktora, a jedan deo novca za doplatu za kupovinu tog traktora je pribavljen prodajom akcija koje je dobio od GIK-a. Pomoćni objekat u dvorištu sagrađen je 80-ih godina, a prema nalazu veštaka nije mogla da se utvrdi starost materijala ugrađenog u isti. Zastakljena je terasa na novijem delu kuće i ugrađena je metalna stolarija, za koji deo je tužilja doprinela uvećanju vrednosti imovine u visini od 10%, ukupno 55.586,20 dinara, od čega 10.124,70 dinara za izgradnju letnjikovca, a 45.461,50 dinara za opremanje terase na kući na kat.parc. .. KO ... . U tom delu je zahtev usvojen. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbio iz sledećih razloga: tužilja je uzela sobu koju je dobila u miraz – ponela sa sobom, ostale pokretne stvari joj je tuženi BB nudio da uzme i ponese, ali je tužilja odbila, pa stoga sud nalazi da tužilja nema osnova da traži isplatu vrednosti naznačenih stvari u delu od 50% utvrđene vrednosti. U pogledu automobila marke „Opel astra karavan“ utvrđeno je da je isti u međuvremenu prodat (čija je vrednost procenjena na 101.894,74 dinara), pa s obzirom da isti ne postoji, tužilja nema pravo na potraživanje novčanog iznosa. U pogledu traktora marke „Belarus“, utvrđeno je da je isti kupljen od sredstava koji je obezbedio otac tuženog, pa je i u tom delu tužbeni zahtev tužilje odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo.

Članom 171. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članom 170. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da „ako je tokom trajanja zajednice života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.“ Članom 195. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da imovina koju su zajedno sa supružnicima, odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja te zajednice života, u porodičnoj zajednici, predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a prema stavu 3. citiranog propisa „na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 176. stav 2. tog Zakona.“

Tužilja je bila u zajednici sa tuženim BB od 1996. godine do razvoda 22.09.2007. godine i učestvovala je u uvećanju imovine. Izvedenim dokazima pravilno je drugostepeni sud utvrdio u čemu se sastoji doprinos tužilje i u pogledu stvaranja nove vrednosti uvećanja postojeće imovine koja je zatečena nakon što je tužilja zasnovala zajednicu sa tuženim BB. Ocenom izvedenih dokaza, zaključeno je u čemu je tužilja doprinela u stvaranju imovine – u pogledu objekata, opremanja i zastakljivanja terase i izgradnje letnjikovca u dvorištu. Veštačenjem je utvrđena vrednost tih objekata i pravilno je drugostepeni sud ocenio da imajući u vidu prihode koji su ostvarivani u zajednici koliki je doprinos tužene u sticanju tih prihoda, te da je njen doprinos u visini od 10%. Pravilno je zaključeno da u preostalom delu tužiljin zahtev nije osnovan. Ovo iz razloga što je evidentno da je tuženi BB nudio tužilji da ponese pokretne stvari što je odbila. U pogledu sticanja u zajednici, stranka koja je doprinela sticanju u zajednici može ispostaviti stvarnopravni ili obligaciono-pravni zahtev. U ovom slučaju tužilji je nuđeno da uzme pokretne stvari – nameštaj, što je ona odbila, pa stoga tužilja ne može potraživati da joj se isplati protivvrednost u novčanom obliku tih stvari. U pogledu automobila marke „Opel astra karavan“ evidentno je da je isti prodat, ne postoji, a traktor je kupljen od sredstava koje je obezbedio svekar tužilje, pa stoga tužilja nije dokazala da je učestvovala u sticanju imovine na tim stvarima.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. U reviziji se uglavnom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što je neosnovano. Neprihvatljivi su navodi da tužilja kao poverilac ima pravo po svom izboru traži novčanu vrednost stvari. Takvo pravo može da se ostvaruje u izvršnom postupku ukoliko fizička deoba nije moguća ili u ovom postupku ukoliko se utvrdi da licu koje je učestvovalo u sticanju imovine ne može biti dosuđen realni deo. U takvom slučaju potraživanje se pretvara u obligaciono-pravnog karaktera i može se dosuditi novčana protivvrednost dela koji bi tom sticaocu pripao, što ovde nije slučaj.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković