U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetislav Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Tomić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog- protivtužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3207/19 od 22.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 08.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3207/19 od 22.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 138/19 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se prema tuženom utvrdi da je tužilac, po usmeno izvršnoj fizičkoj deobi sa tuženim njihove suvlasničke imovine i to kat. parc. broj .../..., potes „...", njiva 3. klase, površine 555 m2 i zgrade, površine 308 m2, upisane u ln ... u KO ..., vlasnik dela ove imovine koji meri i graniči: sa jugoistoka do preostalog dela predmetne kp. br. .../... u dva preloma i to prvi prelom 5,00 m i drugi prelom 2,54 m i sa jugozapada do kp. br. ... u dužini od četiri preloma i to prvi prelom 6,04 m, drugi prelom 5,68 m, treći prelom 2,66 m i četvrti u dužini od 40,74 m, koji deo ima ukupnu površinu od 523 m2. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je tužilac vlasnik na ½ idealnog dela kat. parc. .../... upisane u ln broj ... KO ... u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke, što je tuženi dužan da prizna tužiocu. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je protivtuženi vlasnik na ½ idealnog dela kat. parc. .../... upisane u ln broj ... KO ... u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3207/19 od 22.01.2020. godine prvostepena presuda je ukinuta i presuđeno je tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno prema tuženom da je tužilac po usmeno izvršnoj fizičkoj deobi sa tuženim njihove suvlasničke imovine i to kat. parc. broj .../..., potes „...“, njiva 3. klase, površine 555 m2 i zgrada, površine 308 m2, upisane u ln ... u KO ..., vlasnik dela ove imovine koji meri i graniči: sa jugoistoka do preostalog dela predmetne kp. br. .../... u dva preloma i to prvi prelom 5,00 m i drugi prelom 2,54 m i sa jugozapada do kp. br. ... u dužini od četiri preloma i to prvi prelom 6,04 m, drugi prelom 5,68 m, treći 2,66 m i četvrti u dužini od 40,74 m, koji deo ima ukupnu površinu od 523 m2, a na kom delu ima izgrađen objekat zgradu gabarita 50h6 m koje je vlasništvo tužioca i naloženo tuženom da mu ovo pravo prizna. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca da se utvrdi da su tužilac i tuženi suvlasnici u delu od po ½ na kat. parc. .../... na mestu zvanom „...“ broj ... u KO ..., tako što će obojica raspolagati sa po 401,5 m2 u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke, kao i da se naloži tužiocu da poruši pregradni zid na kat.parc br. .../... i preda u državinu površinu od 91,5m2 u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 203.437,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Revizija je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog-protivtužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povred odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1, u vezi člana 294. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave i dopunjenog dokaznog postupka pred drugostepenim sudom, tužilac i tuženi su rođena braća. Pre više od 20 godina kupljena je kp. br. .../... na mestu zvanom „...“, ukupne površine 863 m2 od prodavaca VV, GG i DD. Tužilac i tuženi su pred Osnovnim sudom u Vranju tokom 2011. i 2012. godine vodili postupke protiv prodavaca DD, GG i VV od kojih je kupljena kp. br. .../... KO ... i po osnovu presuda Osnovnog suda u Vranju P 9511/10 od 26.11.2012. godine i P 8469/10 od 16.02.2012. godine obojica su svoje utvrđeno pravo svojine na toj kat. parceli sa udelima od po ½ upisali u Katastar nepokretnosti ... .

Nakon kupovine parcele parnične stranke su usmeno dogovorile podelu i na parceli izgradile poslovni objekat koji koriste od izgradnje tako što imaju posebne ulaze. Tuženi je protiv tužioca, pred Osnovnim sudom u Bujanovcu 20.04.2016. godine, pokrenuo postupak radi fizičke deobe kp. br. .../... . Rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu R1 22/16 od 22.02.2017. godine ovaj postupak je prekinut, a ovde tužilac je kao protivnik predlagača upućen da pokrene parnicu protiv predlagača ovde tuženog, radi utvrđenja prava svojine na pomoćnoj zgradi i na kp. br. .../... ukupne površine 863 m2 upisanim u LN br ... KO ... .

Pored ove parcele od istih lica kupljena je i kat.parc. br .../... potes „...“ njiva 3. klase površine 94m2, koju stranke nisu prenosile u javnim knjigama na svoje ime.

Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da je parcela bila po dužini 100 metara, sa jedne strane šira, a sa druge uža, da je sa bratom gradio zgradu i da je po dogovoru 50 metara objekta njegovo, a 50 metara bratovljevo. Drže objekat tako što imaju posebno stepenište za ulazak u zgradu i razdvaja ih samo zid. Tužilac u svom delu drži pelet, a tuženi svoj deo objekta izdaje. Prema sporazumu o podeli parcele, kome niko nije prisustvovao, podela parcele pratila je objekat i njegov deo parcele je veći, jer je tuženom pripala parcela .../... koju su istovremeno kupili od istih vlasnika, a koju je prodao ĐĐ. Tužilac je pregradni zid izgradio na svom placu koji ne sprečava ulazak tuženog u poslovni prostor.

Prema iskazu tuženog, datom 24.10.2018. godine pred prvostepenim sudom pre više od 20 godina sa bratom je postigao usmeni dogovor za fizičku deobu parcele, tako što on drži manju površinu do danas, a posle su izgradili zgradu sa posebnim stepenicama. Pred drugostepenim sudom tuženi je izjavio da je postignut dogovor o fizičkoj deobi, ali ne da on drži manju površinu parcele, kao i da je on gradio objekat i kupio parcelu, a da je katastarsku parcelu .../... posle 10 godina kupio ĐĐ od istog vlasnika.

Iz iskaza svedoka EE, utvrđeno je da je bio prisutan kada je tuženi jedan deo parcele koji je koristio i držao 2001. ili 2002. godine prodao ĐĐ za 1500 DM, dok je sutradan izvršen prenos sa izvesnog ŽŽ na ime ĐĐ iz ... .

Iz nalaza i mišljenja Geodetske organizacije GOOD STAR, geometra ZZ, dostavljenog uz tužbu, utvrđeno je da je izvršena identifikacija kp. .../... zvana „...“, njiva 3. klase upisana u LN ... KO ... i zgrade na parceli površine 308 m2, da su po izvršenom premeru prikazane površine u merama i granicama koje drže tužilac i tuženi, kao i dve varijante delova parcela u merama i granicama u slučaju podele parcele na dva idealna dela, kao i polovine površine parcele u slučaju da je podelom obuhvaćena i parcela .../... .

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i ocenio da je tužbeni zahtev osnovan, a da je protivtužbeni zahtev neosnovan.

Neosnovano se navodima revizije tuženog-protivtužioca osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Članom 28. st. 2. i 4. istog zakona propisano je da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, a da savestan držalac nepokretne stvari, na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.

Parnične stranke su po osnovu kupovine kp. br. .../... postale suvlasnici te parcele sa udelom od po ½ idealnog dela i usmeno su dogovorile njenu fizičku deobu. Na njoj su izgradile poslovni objekat, koji se prostire celom dužinom parcele i podelile ga tako da svakom pripadne po 50 metara po dužini sa posebnim ulazom i stepeništem, na koji način ga i danas koriste. Idealni svojinski delovi se u pogledu površine ne poklapaju sa onim što stranke faktički koriste, jer tužilac drži 523 m2, a tuženi 310 m2 odnosno 91,5 m2 manje od tužioca. Ovog zbog toga što je prilikom usmene deobe kat. parcele .../... uzeta u obzir i kupljena kat. parc br. .../..., površine oko 94 m2, koja je deobom pripala na korišćenje tuženom, a koju je nakon nekoliko godina tuženi prodao ĐĐ. Pregradni zid koji je tužilac sazidao ne sprečava tuženog da uđe u svoj poslovni prostor i u deo parcele koji mu je pripao usmenom fizičkom deobom.

Iz navedenog proizlazi pravilan zaključak drugostepenog suda da je među strankama postignut usmeni sporazum o deobi i načinu korišćenja suvlasničke nepokretnosti, tim pre što među strankama u periodu dužem od deset godina nije bilo protivljenja tome, sve dok tužilac na delu parcele koji on koristi nije postavio pregradni zid.

Kako se parnične stranke duže od 10 godina od kupovine i faktičke podele parcele nalaze u zakonitoj i savesnoj državini sporne parcele u površinama i na način utvrđen iz nalaza i mišljenja veštaka geometra, pravilna je ocena drugostepenog suda da je osnovan zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na realnom delu parcele u površini od 523 m2 u merama i granicama bliže određenim u izreci drugostepene presude u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka, a da je neosnovan zahtev tuženog za utvrđenje prava svojine na spornoj parceli u površini od 431,5 m2 (što predstavlja ½ kat.parc .../...) i predaju dela parcele u površini od 91,5 m2, jer je taj deo parcele u vlasništvu tužioca koji drži sa pravnim osnovom. Pravilna je odluka i da nije osnovan zahtev tuženog da tužilac poruši pregradni zid, jer ga je tužilac sagradio na svom delu parcele i ne povređuje pravo svojine i korišćenja parcele tuženog.

Navodima revizije se zapravo osporava pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i stavlja primedba na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP. Drugostepeni sud je čitanjem dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom i neposrednim izvođenjem dokaza na raspravi održanoj pred tim sudom, upotpunio utvrđenje o činjeničnom stanju i uz obrazloženu ocenu dokaza utvrdio sve bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava i odluku o izjavljenoj žalbi. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodima revizije se ne dovodi u sumnju zaključak drugostepenog suda da je među strankama postignut usmeni sporazum o deobi i načinu korišćenja suvlasničke nepokretnosti. Za drugačiji zaključak tuženi nije dostavio pravno relevantne dokaze.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić