Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je vraćanje naplaćene naknade za održavanje vodomera, koju je tuženi naplaćivao od tužilaca po osnovu odredbe člana 56. Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci i po ispostavljenim računima u periodu obuhvaćenim tužbom.

Polazeći od toga da je tuženi svoje poslovanje u svemu uskladio i zasnovao na Odluci koju je donela Opština Odžaci, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da ne postoji nezakonito postupanje tuženog i da on nije pasivno legitimisan da tužiocima naknadi štetu pričinjenu plaćanjem naknade za održavanje vodomera. Opština Odžaci je u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima nadležna da određuje prava i obaveze korisnika komunalnih usluga i način plaćanja cene komunalne usluge. Odluka kojom je utvrđena naknada za održavanje vodomera je doneta na osnovu tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci, koja je u članu 56. predviđala obavezu korisnika da za svaki vodomer plaća naknadu u jednakom iznosu za svaki mesec. Inspekcijski nadzor u kome je utvrđena nezakonitost u postupanju, u pogledu naplate navedene naknade, utvrđena je u odnosu na jedinicu lokalne samouprave, a ne u odnosu na tuženog. Kako tuženi nije postupao nezakonito i kako je predmetnu naknadu naplaćivao u skladu sa tada važećim propisima koji nisu proglašeni nezakonitim i neustavnim, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca za vraćanje plaćene naknade.

Odluke nižestepenih sudova u skladu su sa odlukama revizijskog suda donetim u istoj činjenično-pravnoj situaciji. Stoga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj. Revident osporava utvrđeno činjenično stanje, po kom osnovu se ne može izjaviti revizija u skladu sa odredbom člana 404. ZPP. Ne postoji neujednačenost sudske prakse na koju revident ukazuje, ističući da je odluka drugostepenog suda u suprotnosti sa stavom Vrhovnog kasacionog suda, zauzetim na sednici Građanskog odeljenja od 17.02.2021. godine, o odgovornosti Grada Kragujevca za štetu pričinjenu građanima nezakonitim i nepravilnim radom prilikom obračuna toplotne energije. Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, Grad Kragujevac je odgovoran za štetu koju je prouzrokovao korisnicima toplotne energije svojim nezakonitim postupanjem koje je rezultiralo time da su korisnici plaćali veću cenu toplotne energije od propisane. U konkretnom slučaju, tuženo JKP postupalo je u skladu sa tada važećom Odlukom Opštine Odžaci kao nadležne jedinice lokalne samouprave, koja je prestala da važi donošenjem nove Odluke. Kako je navedenom Odlukom u članu 56. bila propisana obaveza korisnika da za svaki vodomer plaća naknadu, po kom osnovu je tuženi naplaćivao predmetnu naknadu, ne postoji identitet, odnosno bitna istovrsnost činjenično-pravnog stanja, na kome su zasnovane odluke o odgovornosti Grada Kragujevac i tuženog JKP „Usluga Odžaci“. Ni druge odluke na koje se ukazuje u reviziji tužilaca ne upućuju na neujednačenost sudske prakse o posmatranom pravnom pitanju budući da nisu zasnovane na istom ili bitno istovrsnom činjeničnom stanju.

Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi za razmatranje navedenog pravnog pitanja od opšteg interesa, niti za novo tumačenje prava ili ujednačavanje sudske prakse.

U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužilaca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilaca nedozvoljena.

Protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena u skladu sa odredbama člana 479. stav 6. ZPP.

Sporovima male vrednosti, prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 4.000,00 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković