.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13036/2023
30.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca Fond za razvoj Republike Srbije, Filijala u Nišu, čiji je punomoćnik Ivan V. Ćalović advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Filip V. Domazet advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1614/21 od 11.05.2022. godine, u sednici održanoj 30.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1614/21 od 11.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1614/21 od 11.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 507/20 od 24.03.2021. godine, stavom prvim izreke, održan je na snazi platni nalog Pl 8/19 od 07.03.2019. godine i tuženom naloženo da tužiocu isplati anuitete na ime Ugovora o investicionom kreditu br. ... od 15.06.2005. godine i to iznos od 956.124,04 dinara, na ime dospele glavnice, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.02.2019. godine do konačne isplate, iznos od 45.145,37 dinara, na ime redovne kamate sa zateznom kamatom počev od 28.02.2019. godine do konačne isplate i iznos od 1.119.456,83 dinara, na ime zakonske zatezne kamate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 390.734,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1614/21 od 11.05.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a preinačena u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 308.234,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate i odbijen zahtev tuženog za nadoknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga propisanih odredbom člana 407. stav 1. tačka 4 ZPP sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije. Naime, odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata neplaćenih anuiteta po Ugovoru o investicionom kreditu koji su 16.05.2005. godine zaključile parnične stranke sa rokom isplate 30.06.2010. godine, jer je tuženi kao korisnik kredita od ugovorenih 1.000.000,00 dinara sa ugovorenom kamatom 3 % na godišnjem nivou isplatio deo od 149.000,00 dinara, dok u preostalom delu nije izmirio obaveze zbog čega je pravilno obavezan na isplatu neisplaćenog dela kredita u smislu odredbi članova 262. stav 1., i 1065. Zakona o obligacionim odnosima. O prigovoru zastarelosti pravilno je odlučeno primenom člana 371. ZOO imajući u vidu da se radi o izvršenju obaveze iz ugovora o kreditu koji je proglašen dospelim 2016. godine, kada je ugovor i raskinut. O tužbenom zahtevu za isplatu neisplaćenih rata kredita odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama revizijskog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom, pri čemu se u reviziji ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka u parnicama sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom. Prilikom donošenja ove odluke Vrhovni sud je imao u vidu i obaveštenje tužioca od 30.08.2007. godine koje je dostavljeno tek uz reviziju pa kako novi dokazi ne mogu biti dostavljeni ni uz žalbu, u smislu člana 372. ZPP to isti nisu mogli biti predmet ocene revizijskog suda.
Stoga je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Postupak je započeo tužbom podnetom 04.03.2019. godine a pobijana vrednost predmeta spora je 2.163.474,61 dinara.
Kako se u konkretnom radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena pa je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
