O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 337/21 od 12.07.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac po osnovu gradnje stekao svojinu na građevinskom objektu površine 210m2 i na kp .. KO ..., a da su tuženi stekli svojinu na kp .. KO ..., površine 1.880m2 pod borovom šumom, te da ova presuda služi kao pravni osnov radi uknjiženja tužioca kao vlasnika parcele na kp .. KO ... i građevinskog objekta površine 210m2 a tuženih u svojstvu vlasnika na kp .. KO ... u javne knjige, kao i da su tužilac i tuženi dužni da trpe i dozvole međusobno uknjiženje. Stavom drugim izreke, obavezan su tuženi da tužiocu solidarno nadoknade troškove parničnog postupka od 15.700,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2803/21 od 12.10.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u odnosu na tuženog JP „Srbijašume“ Beograd tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se prema tuženom JP „Srbijašume“ Beograd utvrdi da je tužilac po osnovu gradnje stekao svojinu na građevinskom objektu površine površine 210m2 i na kp .. KO ..., a da je tuženi JP „Srbijašume“ Beograd stekao svojinu na kp .. KO ... površine 1880m2 pod borovom šumom te da presuda služi kao pravni osnov radi uknjiženja u javne knjige tužioca kao vlasnika kp .. KO ... i građevinskog objekta površine površine 210m2 a tuženog JP „Srbijašume“ Beograd kao vlasnika kp .. KO ..., što bi tužilac i tuženi JP „Srbijašume“ Beograd bili dužni da trpe i dozvole međusobno uknjiženje. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom JP „Srbijašume“ Beograd na ime troškova parničnog postupka isplati 105.250,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava.

Tuženi JP „Srbijašume“ Beograd je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. u vezi člana 402. stav 2 tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u javnim knjigama upisan kao vlasnik kp .. KO ..., površine 1880m2 po kulturi pašnjak VI klase. Tužena Republika Srbija je u javnim knjigama upisana kao vlasnik kp .. KO ..., površine 1055m2 po kulturi pašnjak VII klase, a tuženi JP „Srbijašume“ Beograd kao nosilac prava korišćenja na navedenoj kp. Usled izgradnje akumulacionog jezera „Zavoj“ potopljeno je domaćinstvo tužioca, uključujući i objekat za čuvanje stoke. Kako se porodica tužioca bavila isključivo stočarstvom i u tom trenutku je imala 120 ovaca, postignut je usmeni dogovor o razmeni parcela sa tadašnjim direktorom Šumskog gazdinstva „Pirot“, tako što je kp .. pripala tuženom JP „Srbijašume“ Beograd u okviru koga posluje Šumsko gazdinstvo „Pirot“, dok je tužiocu pripala kp .. . Povodom razmene tih parcela tuženom je 18.07.1992. godine podnet pismeni zahtev za razmenu parcela, o kom zahtevu tuženi nije formalno odlučio, odnosno nije došlo do zaključenja pravnog posla u pismenoj formi. Tužilac je u skladu sa usmenim dogovorom, odmah stupio u državinu kp .. i na istoj uz saglasnost direktora Šumskog gazdinstva „Pirot“ izgradio objekat za smeštaj stoke u toku 1992. godine, od kada nesmetano drži i koristi tu parcelu i izgrađen objekat. Nakon razmene parcela, Šumsko gazdinstvo „Pirot“ je izvršilo pošumljavanje kp .. sadnicama Crnog bora. Veštačenjem veštaka šumarske struke utvrđeno je da se na kp .. nalaze zasadi Crnog bora, starosti oko 30 godina, a ova parcela je u toku 1992. godine predstavljala enklavu u okviru državnih površina, odnosno graničila se sa zemljištem koje je pripadalo Šumskom gazdinstvu „Pirot“, hidroelektrani „Zavoj“ i Gradu Pirotu. Prema izveštaju poreske uprave vrednost kp .., procenjena je na 6,50 dinara/kvm, a vrednost kp .. procenjena je na 11,70 din/kvm, dok je veštačenjem veštaka građevinske struke objekat na kp .. procenjen na 19.080,00 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio pravo svojine tužioca na kp .. prema tuženima i pravo svojine tuženih na kp .. prema tužiocu, po osnovu izvršene trampe i održaja primenom člana 20. i 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i pravo svojine tužioca na izgrađenom objektu na kp .. po osnovu građena primenom člana 21. i članu 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pri tom, prvostepeni sud je ocenio da je tužena Republika Srbija pasivno legitimisana jer je u javnim knjigama upisana kao vlasnik kp .., a da je tuženi JP „Srbijašume“ Beograd koji je u javnim knjigama upisan kao korisnik kp .., pasivno legitimisan u pogledu zahteva za utvrđenje prava korišćenja, kao užeg prava od prava svojine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev prema tuženom JP „Srbijašume“ Beograd, jer tuženi JP „Srbijašume“ Beograd ima samo pravo korišćenja, koje je uže od prava svojine, zbog čega tužilac prema tuženom JP „Srbijašume“ Beograd ne može da traži utvrđenje prava svojine na kp .., niti tuženi JP „Srbijašume“ Beograd može steći pravo svojine na kp .. u vlasništvu tužioca. Prethodno je ocenio kao pravilan zaključak prvostepenog suda da su ispunjeni uslovi za sticanje svojine tužioca i tužene Republike Srbije na označenim nepokretnostima po članu 20., 21., 22. i 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda doneta je pogrešnom primenom materijalnog prava u delu odluke o zahtevu za utvrđenje prava svojine tužioca prema tuženom JP „Srbijašume“ Beograd, pored i zajedno sa tuženom Republikom Srbijom.

Naime, članom 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom. Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da se pravo svojine sastoji iz ovlašćenja (užih prava) koje čine sadržinu prava svojine: prava držanja, prava korišćenja i prava raspolaganja. To dalje znači da u tužbi za utvrđenje prava svojine, na strani tuženog, pored i zajedno sa upisanim vlasnikom mora biti obuhvaćen i upisani korisnik na istoj nepokretnosti, jer je reč o nužnim suparničarima na osnovu člana 211. ZPP, prema kojima se zbog prirode tražene pravne zaštite spor može rešiti samo na jednak način.

Imajući u vidu navedeno, tuženi JP „Srbijašume“ Beograd, koji je u javnim knjigama upisan kao korisnik kp .., je pasivno legitimisan u pogledu zahteva za utvrđenje prava svojine, pored i zajedno sa tuženom Republikom Srbijom kao upisanim vlasnikom te parcele. Usled toga, a kako su na strani tužioca ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine na kp .. KO ... i objektu izgrađenom na toj nepokretnosti po članu 20., 21., 22. i 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, to je pravilno zaključio pravostepeni sud da je pored i istovremeno sa utvrđenim pravom svojine prema tuženoj Republici Srbiji kao upisanom vlasniku, zahtev tužioca osnovan i prema tuženom JP „Srbijašume“ Beograd, kao upisanom korisniku, jer je reč o pasivnim nužnim suparničarima prema kojima se zbog prirode tražene pravne zaštite spor može rešiti samo na jednak način.

U preostalom delu, u odnosu na odluku o zahtevu za istovremeno utvrđenje prava svojine tuženog JP „Srbijašume“ Beograd prema tužiocu, pored i zajedno sa tuženom Republikom Srbijom, po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, izvršenom razmenom nepokretnosti i održajem, došlo je do međusobnog prenosa prava svojine u obimu koji poseduje svaki od upisanih titulara tih nepokretnosti (saglasno članu 3 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), pa je po tom osnovu tuženi JP „Srbijašume“ Beograd ovlašćeni sticalac prava korišćenja na kp .. KO ... upisanoj kao vlasništvo tužioca, pored i zajedno sa tuženom Republikom Srbijom koja je ovlašćeni sticalac prava svojine na istoj. Ovo stoga jer saglasno pravilnom zaključku drugostepenog suda, pravo korišćenja je uže od prava svojine i predstavlja njegov deo, pa tuženi JP „Srbijašume“ Beograd koji je upisani nosilac prava korišćenja, po navedenom pravnom osnovu ne može steći pravo svojine u punom obimu na kp .. u vlasništvu tužioca.

Delimičan uspeh tužioca u postupku po reviziji nije uticao na uspeh stranaka u prvostepenom postupku, pa tužiocu pripadaju troškovi prvostepenog postupka dosuđeni odlukom o troškovima sadržanoj u prvostepenoj presudi primenom člana 153. stav 1. i 154 stav 1. ZPP, dok je u pogledu odluke o troškovima drugostepenog postupka određeno da svaka stranka snosi svoje troškove primenom člana 153 stav 2 ZPP. Osim toga, prema delimičnom uspehu u postupku po reviziji tužiocu pripadaju troškovi revizijskog postupka primenom člana člana153. stav 1. i 154. ZPP na ime sudske takse na reviziju 3.800,00 dinara i za odluku po reviziji 5.700,00 dinara prema Zakonu o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18).

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414., 416 i 165. stav 2. ZPP odlučio kao stavu prvom, drugom i trećem izreke.

Zahtev tuženog JP „Srbijašume“ Beograd za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je Vrhovni sud odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković