Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, u kome je osporio revizijske navode i predložio da se revizija odbije. Troškove odgovora na reviziju je tražio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20 – u daljem tekstu ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ovo stoga što pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a nižestepeni sudovi su o osnovanosti tužbenog zahteva odlučili primenom relevantnog materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima u istim ili bitno sličnim činjeničnopravnim situacijama. Sudske odluke na koje se revident poziva u reviziji ne ukazuju na postojanje neujednačene sudske prakse. Naime, priložena pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6468/2018 od 22.11.2018. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 664/19 od 07.03.2019. godine), zasnovana je na drugačijem činjeničnom stanju, s obzirom da je u toj parnici dosuđena naknada nematerijalne štete zbog pada na neočišćenom i klizavom kolovozu, u ulici u kojoj nije postojao trotoar za kretanje pešaka, što nije slučaj u ovom postupku, jer je utvrđeno da u ulici ... u ..., u kojoj se povredila tužilja padom na kolovozu na kome je bilo snega i leda, postoji trotoar sa obe strane ulice. Iz presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica Inđija P 301/17 od 22.03.2018. godine, koja je delimično preinačena presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 544/2018 od 19.12.2018. godine, sniženjem dosuđene naknade nematerijalne štete, do povređivanja je došlo na kolovozu druge ulice u Inđiji, bez utvrđenja da li su postojali trotoari za kretanje pešaka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.03.2019. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne odluke iznosi 264.000,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

S obzirom na to da se radi o sporu male vrednosti, odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, o dozvoljenosti revizije usled preinačenja prvostepene presude, ne mogu se primeniti u ovom slučaju, pa revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 468. i člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Kako troškovi koje je tužena imala u pogledu odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ovog postupka, to je primenom člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić