.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1338/2019
08.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler Popović i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., koga zastupa punomoćnik Zoran St. Marković, advokat iz ..., protiv tuženih: Republike Srbije, koju zastupa Državni pravobranilac, Odeljenje u Kraljevu i Opštine Ivanjica, koju zastupa Opštinski pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji prvotužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br.2101/18 od 27.03.2018. godine, u sednici veća održanoj 08.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene Republike Srbije, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br.2101/18 od 27.03.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene Republike Srbije, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž br.2101/18 od 27.03.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P br.242/16 od 16.01.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i prvotužena obavezana da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 249.600,00 dinara sa kamatom od 16.01.2018. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa preko dosuđenih 249.600,00 dinara do traženih 639.000,00 dinara sa kamatom od 22.09.2015. godine pa do konačne isplate, kao i u delu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos iz stava prvog izreke počev od 22.09.2015. godine zaključno sa 15.01.2018.g odine pa do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže drugotužena da solidarno sa prvotuženom plati iznos od 639.000,00 dinara sa kamatom od 22.09.2015. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena prvog reda da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 65.584,00 dinara. Stavom petim izreke obavezan je tužilac da drugotuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 51.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
U odgovoru na reviziju tužilac predlaže da se revizija odbije, troškove nije tražio.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva tužioca. Pobijane nižestepene presude sadrža odluke o tužbenom zahtevu koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim stavovima Vrhovnog kasacionog suda po pitanju odgovornosti prvotužene za naknadu materijalne štete zbog nepreduzimanja mera zaštite od elementarnih nepogoda, te u tom smislu razlozi nižestepenih presuda ne odstupaju od dosadašnje prakse Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija prvotužene nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je sudu dana 24.03.2016. godine.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na potraživanje u novcu, a u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 249.600,00 ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija prvotužene nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
