Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5303/18 od 10.01.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i delimično odbijena a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 2279/18 od 02.10.2018. godine potvrđena u delu kojim je u korist tužioca utvrđeno pravo svojine na parceli .. upisanoj u list nepokretnosti .. KO ... i tuženi obavezan da prizna i trpi upis tog prava u javnu evidenciju kao i u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 15.000,00 dinara (alineja 1), i preinačena u preostalom delu odluke o glavnom zahtevu i troškovima postupka tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac održajem stekao pravo svojine na 959/2558 delova parcele .. upisane u list nepokretnosti .. KO ..., tuženi obaveže da prizna i trpi upis prava svojine u korist tužioca kod Službe za katastar nepokretnosti kao i da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od još 15.000,00 dinara (alineja 2). Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova postupka po žalbi isplati tuženom 9.000,00 dinara u roku od 15 dana, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je preinačena prvostepena presuda i odlučeno o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiočev otac (sada pokojni BB) tokom 1970. godine kupio je od prodavca VV parcelu .. upisanu u posedovni list .. KO ... . Prodavac je označenu parcelu nasledio od svoje majke (upisane u navedeni posedovni list kao posednika zemljišta). Otac tužioca je isplatio prodajnu cenu i stupio u posed. Predmetna parcela se, nakon komasacije izvršene tokom 1987. godine, sastoji od više parcela ili delova parcela, između ostalog parcele .. površine 6 ari 59 m2 i parcele .. površine 25 ari i 58 m2. Ove parcele sada su upisane u list nepokretnosti .. KO ... kao ostalo građevinsko zemljište u javnoj svojini tuženog, koji je upisan i kao držalac objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Tužiočev otac se od stupanja u posed tokom 1970. godine nalazio u neprekidnoj i nesmetanoj državini, a od njegove smrti u državini se nalazi tužilac. Tužilac i njegov sada pokojni otac drže u posedu celu parcelu .. i deo parcele .. u površini od 9 ari 59 m2, kao jednu funkcionalnu celinu - kuću sa okućnicom na adresi ... kućni broj .., na kojoj tužilac ima prebivalište.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je utvrđeno da je tužilac održajem stekao pravo svojine na 959/2558 delova parcele .. KO ..., i u tom delu odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, održajem nije moguće steći pravo svojine na idealnom delu nepokretnosti jer je u suštini pravnog instituta održaja faktička vlast na stvari koja može postojati samo na delu nepokretnosti određenom po merama i granicama (realnom delu). U suprotnom, po shvatanju drugostepenog suda, ako bi se taj deo odredio u srazmeri - u odnosu na celu nepokretnost, kao idealni deo, to bi značilo da bi se na osnovu održaja priznalo pravo susvojine u idealnom delu (na svakoj čestici nepokretnosti) iako njeni pojedini delovi nisu u faktičkoj državini podnosioca tužbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravo susvojine može se steći održajem jer Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa to nije isključeno. Kod utvrđene činjenice da se tužilac i njegov pokojni otac nalaze u državini dela parcele .. KO ... u površini od 9 ari 59 m2 duže od vremena predviđenog članom 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, osnovan je zahtev za utvrđenje prava susvojine koje se, saglasno odredbi člana 13. navedenog zakona, određuje srazmerno prema celini - ukupnoj površini označene parcele od 25 ari 58 m2. Tek po utvrđenju prava susvojine tužioca može se u vanparničnom postupku zatražiti i fizička deoba predmetne parcele, i ako je ona moguća tužilac postati vlasnik konkretne - realno opredeljene nepokretnosti, čija površina odgovara njegovom suvlasničkom udelu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, preinačena je drugostepena presuda i odlučeno kao u prvom stavu izreke - alineja 1, odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u pogledu dela odluke o glavnoj stvari i troškovima postupka.

Tuženi nije uspeo u postupku po žalbi i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka u smislu člana 153. stav 1. ZPP. Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP preinačena odluka drugostepenog suda o zahtevu tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka i odlučeno kao u prvom stavu izreke - alineja 2.

U preostalom delu revizija tužioca nije osnovana jer je drugostepeni sud njegov zahtev za naknadu troškova za sastav odgovora na žalbu odbio pravilnom primenom člana 154. ZPP. Iz tog razloga je, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. ZPP i prema uspehu tužioca u ovom postupku obavezan tuženi na isplatu iznosa od 18.000,00 dinara, odmerenog primenom važeće Advokatske tarife.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić