Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u usvajajućem delu odluke i odluci o troškovima postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP i da je revizija tuženih osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pred drugostepenim sudom, sada pok. GG, prvobitno tužena u ovom sporu, koja je preminula ...2016. godine i za čije su naslednike rešenjem Osnovnog suda u Boru O 602/17 od 30.11.2017. godine oglašeni tuženi, kao investitor je u proleće 2011. godine angažovala tužioca, kao izvođača građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, najpre radi rekonstrukcije postojećeg stambenog objekta koji se nalazi na kp.br. .. KO ..., kojom prilikom je dala tužiocu sva potrebna ovlašćenja radi pribavljanja dozvola. Juna meseca 2011. godine došlo je do izmene prvobitnog dogovora i postignut je nov dogovor da se postojeći objekat sruši i ozida kompletna kuća, sa obračunatom cenom od ukupno 27.000 evra. Tužilac je sačinio ponudu od 08.07.2011. godine, čiji je sastavni deo premer i predračun građevinskih radova. U ponudi su taksativno navedeni svi radovi koje je potrebno izvesti i izvršen je obračun vrednosti radova i materijala u ukupanom iznosu od 2.238.025,00 dinara, u koji iznos je uračunat i nadzor i sva potrebna dokumentacija za izvođenje građevinskih radova. Na osnovu zapisnika od 19.09.2011. godine, koji su svojeručno potpisali sada pok. GG, zakonski zastupnik tužioca i lica bliže navedena u tom zapisniku, precizirano je da će izgradnja biti završena do 24.10.2011. godine po sistemu „ključ u ruke“ i predati ključevi objekta u 15,00 časova, te da je u iznos dogovorene ukupne cene od 27.000 evra, uračunata i izgradnja septičke jame sa kanalizacijom i električna instalacija. Navedenim zapisnikom je konstatovano da će izvođač, u slučaju nepoštovanja datog termina u pogledu završetka radova 24.10.2011. godine, za svaki dan zakašnjenja plaćati kaznene poene u iznosu od 1% od ukupno pogođene vrednosti od 27.000 evra i ugovorena je dinamika isplate iznosa od 20.000 evra, a da će preostali iznos do 27.000 evra biti isplaćen kada se objekat završi, dana 24.10.2011. godine. U skladu sa tim dogovorom, sada pok. GG je tužiocu isplatila iznos od 20.000 evra.

Na osnovu projekta Preduzeća „MiB Proing“ br. 49/11 od 20.08.2011. godine, izdata je građevinska dozvola broj 351-1499/11 od 28.09.2011. godine, a usled nastalih izmena u toku gradnje, januara 2012. godine, sačinjen je novi projekat od strane Projektnog biroa i agencije „MD Projekt“ broj 02/12/GP koji je sada pok. GG kao investitor potpisala i izdata je izmenjena građevinska dozvola broj 351-5/13 od 13.06.2016. godine. Novim projektom previđena je dogradnja potkrovlja, a radovi su izvedeni u svemu prema tom projektu. Radovi na predmetnom objektu započeti su u avgustu 2011. godine. Usled poremećenih odnosa između tužioca i sada pok. GG, odnosno njenog supruga koji je bio prisutan na gradilištu, radovi na objetku su prekinuti 25.11.2011. godine, a dovršeni od strane investitora angažovanjem trećih lica. Na osnovu izjave zakonskog zastupnika tužioca utvrđeno je da su u vreme prekida izvedeni grubi građevinski radovi, da je objekat bio pokriven krovom, s tim što nije bio omalterisan, okrečen, niti je urađena fasada, nije izrađena vodovodna mreža, objekat nije priključen na vodomer, nije bila urađena elektroinstalacija, niti postavljena telefonska i TV instalacija, septička jama nije bila završena, niti je sprovedena kanalizacija, krov nije bio opšiven, niti postavljeni oluci, kao ni laminat, ni pločice unutar objekta, te da je sada pok. GG o svom trošku kupila prozore i vrata iako su bili uračunati u cenu.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, dopunskog nalaza od 23.12.2020. godine, te konačnog izjašnjenja po primedbama stranaka od 03.03.2022. godine, utvrđeno je prema prvoj varijanti, da vrednost izvedenih radova na objektu u trenutku prekida gradnje iznosi 24.932 evra prema tržišnim cenama u vreme veštačenja, a imajući u vidu da je izgradnja dogovorena na iznos od 27.000 evra i da su tuženi sami finansirali radove na ime popravke terase u iznosu od 271 evro, neisplaćeni deo potraživanja iznosi 4.661 evro. Prema drugoj varijanti, ukoliko se iznos od 27.000 evra odnosi na konačno izvedeni objekat prema zapisniku od 19.09.2011. godine, tada je tuženi isplatom od 20.271 evro (271 evro na ime radova popravke terase koju su tuženi sami finansirali), platio 3,66% više od izvedene vrednosti, jer vrednost izvršenih radova iznosi 19.268 evra. U odnosu na iznete primedbe tuženih, veštak se izjasnio da prilikom veštačenja nije imao u vidu cene date u ponudi tužioca od 08.07.2011. godine, već na osnovu aktuelnih cena koje su mu zbog prirode struke poznate, te da građevinski dnevnik i knjiga izedenih pozicija nisu potpisani od strane investitora, niti nadzornog organa koji nije ni bio određen.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilac kao izvođač, od strane investitora prevnog prethodnika tuženih, isplaćen u celosti za izvedene radove koji su obavljeni u skladu sa dogovorom stranaka do prekida izgradnje, zbog čega neosnovano potražuje isplatu manje isplaćenih sredstava od srazmerno odgovarajuće sume za ugovorene radova, kao i isplatu na ime dodatnih radova u odnosu na predviđene, s obzirom na to da je invetitor isplatila 3,66 % više sredstava od srazmerno odgovarajuće sume za izvedene radove.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak i stanovište prvostepenog suda, pa je zakazao raspravu (jer je prvostepena presuda već jedaput bila ukinuta), izveo predložene dokaze koje je cenio u smislu člana 8. ZPP i utvrdio napred navedeno činjenično stanje. Primenom odredaba članova 600, 630. i 640. ZOO, zaključio je da je osnovan deo tužbenog zahteva za isplatu iznosa od 4.661 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, nalazeći da je između tužioca i sada pok. GG postignut dogovor da građevinski radovi budu izvedeni po sistemu „ključ u ruke“, da je za potrebe građenja tužilac izradio ponudu od 08.07.2011. godine, u kojoj su taksativno navedeni svi radovi koje je potrebno izvesti i izvršen obračun vrednosti radova i materijala na ukupan iznos od 2.238.025,00 dinara, nakon čega je dana 19.09.2011. godine, sačinjen zapisnik kojim je precizirano da će izgradnja objekta biti završena do 24.10.2011. godine i predati ključevi objekta i dogovorena ukupna cena od 27.000 evra. Na taj način, izvođač radova se obavezao da izvrši sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu objekta u određenom roku, dok se naručilac obavezao da plati cenu, zbog čega su ispunjen uslovi da navedeni zapisnik može proizvesti pravno dejstvo ugovora o građenju.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepena presuda u pobijanom delu, zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Ugovor o građenju definisan je u članu 630. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) kao ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu. Ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi. Prema članu 635 istog zakona, cena radova se može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinična cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Ako ugovor o građenju sadrži odredbu "ključ u ruke" ili neku drugu sličnu odredbu izvođač se samostalno obavezuje da izvrši skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu određenog celovitog objekta, a u tom slučaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredviđenih radova i viškova radova, a isključuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu (član 640).

U predmetnoj parnici, tužilac je kao izvođač građevinskih i građevinsko- zanatskih radova angažovan radi izgradnje spornog objekta, a naručilac (investitor) pravni prethodnik tuženih se obaveao da mu za to isplati ugovorenu cenu od 27.000,00 evra po sistemu „ključ u ruke“. Radovi na predmetnom objektu koji su započeti u avgustu 2011. godine, prekinuti su 25.11.2011. godine, do kada je od strane naručioca isplaćeno 20.000,00 evra i uloženo 271 evro. Nakon toga, sada pok. GG kao investitor je nastavila gradnju prema zatečenom stanju, do završetka objekta. Drugostepeni sud nalazi da tužilac osnovano potražuje 4.661 evra na ime razlike između uložene imovinske vrednosti u vidu rada i materijala za izgradnju predmetnog objekta do prekida gradnje (prema novom definisanom projektu izgranje) i isplaćenog iznosa prema sporazumu sadržanom u zapisniku od 19.09.2011. godine od 20.000,00 evra, imajući u vidu i iznos od 271 evro na ime radova popravke terase koju su tuženi sami finansirali. Pri tom vrednost tih radova i materijala, utvrđuje prema njihovoj vrednosti u vreme izrade nalaza i mišljenja od 23.12.2020. godine, koju je umanjio za vrednost navedenog nominalno isplaćenog iznosa od 20.271 evra.

Prema oceni Vrhovnog suda, drugostepni sud nije u dovoljnoj meri ocenio sve činjenice koje su u postupku utvrđene, dovodeći ih u vezu sa svim dokazima koji su izvedeni u postuku, kako bi pravilno primenio materijano pravo donoseći odluku o tužbenom zahtevu, na šta se u reviziji tuženih u pogledu načina utvrđivanja vrednosti radova i materijala osnovano ukazuje, zbog čega se za sada ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda.

Naime, kod utvrđenja da građevinski dnevnik i knjiga izedenih pozicija nisu potpisani od strane investitora i nadzornog organa, jer nije ni bio određen (niti su dostavljeni računi za izvedene radove, otpremnice za isporučeni materijal), drugostepeni sud je propustio da utvrdi bitnu činjenicu koja se odnosi na vrednost radova i materijala u vreme prekida radova na objektu 25.11.2011. godine. Ovo iz razloga što se tako utvrđena vrednost uloženog rada i materijala mora dovestu u srazmeru sa iznosom koji je isplaćen do prekida gradnje od 20.000,00 evra (prema ugovorenoj dinamici) od strane pravnog prethodnika tuženih i iznosa od 271 evro, a zatim se preostali procenat neisplaćenog potraživanja određuje prema vrednosti izvedenih radova i materijala po cenama u vreme presuđenja.

Stoga, u ponovnom postupku drugostepeni sud će razjasniti da li je izvršena u celini ili delimična isplata za uloženi rada i materijal u izgradnju predmetnog objekta do prekida gradnje, a zatim utvrditi visinu razlike u skladu sa iznetim primedbama u ovom rešenju, pa će nakon toga pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca.

Na osnovu člana 165. stav3. ZPP, ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković