U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca „Agrosava“ d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Marko Makević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Đorđević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1893/23 od 30.01.2024. godine, u sednici veća održanoj 26.11.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1893/23 od 30.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu P 28/21 od 13.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 7.145.388,71 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 277.764,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1893/23 od 30.01.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Požarevcu P 28/21 od 13.04.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, „Chemical Agrosava“ d.o.o. Beograd, pravni prethodnik tužioca je kao prodavac dana 23.03.2018. godine sa „Agrozaštitom 012“ d.o.o. Požarevac, kao kupcem, zaključio Ugovor o prometu robe i usluga u vrednosti od 11.836.126,37 dinara. Istog dana 23.03.2018.godine „Chemical Agrosava“ d.o.o. Beograd kao poverilac i tuženi kao jemac su zaključili Ugovor o jemstvu kojim se konstatuje postojanje osnovnog ugovora od 23.03.2018. godine i kojim jemac garantuje da će platiti dug glavnog dužnika od 11.836.126,37 dinara, koji dospeva na naplatu u roku od 30 dana od dana dospeća svake pojedinačne fakture, kao i celokupni dug glavnog dužnika prema poveriocu za buduću prodaju robe glavnom dužniku po osnovu predmetnog ugovora o prometu roba i usluga. Pre navedenih ugovora, dana 31.01.2018. godine, zaključen je ugovor o preuzimanju duga između „Chemical Agrosava“ d.o.o. Beograd kao poverioca, „Filip“ d.o.o. iz Požarevca kao dužnika, čiji je direktor ovde tuženi i „Agrozaštita 012“ d.o.o. iz Požarevca kao preuzimaoca duga kojim ugovorne strane konstatuju da dužnik duguje poveriocu iznos od 19.970.336,97 dinara, te da na osnovu ovog ugovora preuzimalac duga preuzima dospeli dug dužnika prema poveriocu i obavezuje se da dug dužnika izmiri uplatom na račun poverioca ili kompenzacijom. Ocenom nalaza sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Miroslava Stojimirovića utvrđeno je da je „Agrozaštita 012“ do 15.01.2021. godine na račun tužioca uplatila 46.713.000,96 dinara, te je tužilac zaključno sa tim datumom zadužio „Agrozaštita 012“ za iznos od 34.319.507,26 dinara. Imajući u vidu poslovnu dokumentaciju i povezanost svih pravnih poslova ne postoji dug po Ugovoru o jemstvu ovde tuženog za utuženi iznos od 7.145.388,71 dinara, a za dugovanje „Agrozaštita 012“ prema „Chemical Agrosava“ d.o.o. Beograd. Ocenom nalaza veštaka ekonomsko – finansijske struke Zlatomira Popovića, koji je imao u vidu celokupnu dokumentaciju „Agrozaštita 012“ duguje „Chemical Agrosava“ d.o.o. za preuzeti dug, kao preuzimalac duga po ugovoru o preuzimanju duga od 31.01.2018.godine, ali da tuženi po osnovu ugovora o jemstvu od 23.03.2018.godine, a u vezi sa ugovorom o kupoprodaji od 23.03.2018.godine, kao jemac, nema obavezu da isplati tužiocu potraživani dug, s obzirom da ugovorom o jemstvu nije uspostavljena obaveza tuženog za dug za neplaćenu robu pre zaključenog ugovora o jemstvu.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev zauzimajući pravni stav da je navedenim Ugovorom o jemstvu tuženi jemčio za dug iz Ugovora o prometu robe i usluga od 23.03.2018. godine, a da potraživani dug ne proizlazi iz navedenog osnovnog duga za koji je tuženi jemčio, te nisu ispunjeni uslovi iz odredbi 997., 998. i čl.1001. stav 1. i 2. ZOO, niti ima mesta primeni čl.446. ZOO.

Takav zaključak i pravni stav nižestepenih sudova prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 446. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da se preuzimanje duga vrši ugovorom između dužnika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac. Član 997. istog zakona je propisano da se ugovorom o jemstvu jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini, a članom 998. da se ugovorom jemac obavezuje samo ako je izjavu o jemčenju učinio pismeno. Član 1001. stavom 1. je propisano da se jemstvo može dati za svaku punovažnu obavezu, bez obzira na njenu sadržinu, a stavom 2. da se može jemčiti i za uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu.

Imajući u vidu da tužilac podnetom tužbom traži isplatu duga po osnovu jemstva, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev, s obzirom da se Ugovorom o jemstvu od 23.03.2018. godine tuženi kao jemac obavezao tužiocu kao poveriocu da će ispuniti punovažnu obavezu dužnika po osnovu Ugovora o kupoprodaji robe od 23.03.2018. godine, kao i dug za buduću prodaju robe glavnom dužniku po osnovu navedenog ugovora. Tuženi kao jemac nije u obavezi da isplati potraživani iznos duga od 7.145.388,71 dinara, budući da predmetni dug ne proizlazi iz navedenog osnovnog ugovora o kupoprodaji robe od 23.03.2018.godine za koji je tuženi jemčio. Takođe, prema Ugovoru o preuzimanju duga od 31.01.2018. godine „Agrozaštita 012“ d.o.o. je preuzimalac duga, a ne tuženi. S toga ne postoji obaveza tuženog za ispunjenje ugovorne obaveze i isplatu potraživanog duga tužiocu u smislu čl.262 stav 1., a u vezi čl. 997 i 1001. stavom 1. i 2. ZOO, niti ima mesta primeni odredbe čl.446 ZOO.

Nasuprot revizijskim navodima da je Ugovorom o jemstvu od 23.03.2018.godine tuženi jemčio za celokupni dug glavnog dužnika „Agrozaštita 012“ d.o.o. Požarevac, navedenim ugovorom tuženi je jemčio samo za dug po osnovu Ugovora o kupoprodaji robe od 23.03.2018. godine, kao i za eventualne buduće prodaje robe glavnog dužniku po osnovu navedenog ugovora, ali nije jemčio i za sva ostala dugovanja „Agrozaštita 012“ d.o.o. Požarevac nastalih u poslovanju sa tužiocem, iz kojih proizlazi potraživani dug.

Kako se navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja (s pozivom na nalaz drugih vešaka, koje sud nije prihvatio), sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković