U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Ivana Peršić Janacković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Igor Janjić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4957/24 od 24.04.2025. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 4957/24 od 14.08.2025. godine, u sednici održanoj 22.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4957/24 od 24.04.2025. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 4957/24 od 14.08.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2359/21 od 07.08.2024. godine, stavom I izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da zaostavštinu pokojne VV, bivše iz ..., čini pravo svojine na 1/3 stana u Nišu na adresi ... broj .., po osnovu sticanja u braku sa suprugom, sada pokojnim GG, bivšem iz ..., te da su ugovor o doživotnom izdržavanju, potvrđen i overen pred Osnovnim sudom u Nišu 30.03.2012. godine pod brojem 2R3 95/2012 i aneks tog ugovora potvrđen i overen pred Osnovnim sudom u Nišu 06.06.2013. godine pod brojem 2R3 421/2013, ništavi u delu od 2/9 u pogledu raspolaganja nepokretnom imovinom – stanom u Nišu na adresi ... broj .., pa je utvrđeno da je tužilja, po osnovu nasleđa, kao zakonski naslednik pokojne VV, bivše iz .., nosilac prava svojine na udelu od 1/9 stana u Nišu na adresi ... broj .., površine 68,58 m2, koji se nalazi u stambenoj zgradi izgrađenoj na k.p. br. .., upisana u LN br. .. K.O. Niš „Ćele kula“, što je tuženi dužan da prizna i omogući upis ovog prava tužilje u javne knjige, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Stavom II izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 4957/24 od 24.04.2025. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 4957/24 od 14.08.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio, kao neosnovane, žalbe stranaka i potvrdio rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Nišu P 2359/21 od 07.08.2024. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 2359/21 od 07.08.2024. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da zaostavštinu pokojne VV, bivše iz ..., čini pravo svojine na 1/2 stana u Nišu na adresi ... broj .., po osnovu sticanja u braku sa suprugom, sada pokojnim GG, bivšem iz ..., te da su ugovor o doživotnom izdržavanju, potvrđen i overen pred Osnovnim sudom u Nišu 30.03.2012. godine pod brojem 2R3 95/2012 i aneks tog ugovora potvrđen i overen pred Osnovnim sudom u Nišu 06.06.2013. godine pod brojem 2R3 421/2013, ništavi u delu od 2/6 u pogledu raspolaganja nepokretnom imovinom – stanom u Nišu na adresi ... broj .. i utvrđeno da je tužilja, po osnovu nasleđa, kao zakonski naslednik pokojne VV, bivše iz ..., nosilac prava svojine na udelu od 1/6 stana u Nišu na adresi ... broj .., površine 68,58 m2, koji se nalazi u stambenoj zgradi izgrađenoj na k.p. br. .., upisana u LN br. .. K.O. Niš „Ćele kula“, što je tuženi dužan da prizna i omogući upis ovog prava tužilje u javne knjige. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji isplati iznos od 21.800,00 dinara na ime naknade troškova drugostepenog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tuženog ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. iz istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su u srodstvu tako što je tužilja tetka po ocu tuženom koji je sin njenog preminulog brata DD. Pravni prethodnik parničnih stranaka, pokojni GG, bivši iz ..., otac tužilje, a deda po ocu tuženog, preminuo je ...2014. godine i ostavio zakonske naslednike prvog naslednog reda, tužilju i tuženog. Otac tuženog, DD, preminuo je pre GG. GG je zaključio brak sa sada pokojnom VV 07.02.1953. godine, a u braku su dobili sina DD i ćerku AA (tužilju). GG je bio profesionalno vojno lice do odlaska u penziju, dok VV nije radila, već se starala o deci i domaćinstvu. Predmetni stan u Nišu na adresi ... br. .., vojska je dala na korišćenje GG koji je tada imao čin zastavnika, rešenjem od 12.12.1973. godine, za sve članove njegovog porodičnog domaćinstva. Stan je otkupljen u toku trajanja braka pokojnih VV i GG. VV je preminula ...2007. godine, a nakon njene smrti nije vođen postupak raspravljanja zaostavištine. Njeni naslednici su suprug GG i deca DD i AA. GG je imao zdravstvene probleme, ali je mogao da se stara o sebi i svojim potrebama i da obavlja poslove vezano za domaćinstvo. Nakon smrti sina DD, koji je preminuo ...2013. godine, zdravstveno stanje GG je počelo naglo da se pogoršava usled čega mu je bila potrebna pomoć drugih lica. U tom periodu, o njemu se starao tuženi BB, imajući u vidu da se tužilja, nakon udaje (1979. godine), preselila u ..., gde i sada živi sa suprugom i decom. Nakon smrti VV, između sada pokojnog GG, kao primaoca izdržavanja i njegovog sina, pokojnog DD iz ... i unuka, ovde tuženog BB iz ..., kao davalaca izdržavanja, zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju 25.01.2012. godine, overen pred sudom 30.03.2012. godine pod brojem 2R3 95/2012. Tim ugovorom su se davaoci izdržavanja obavezali da se u potpunosti staraju o primaocu izdržavanja, da ga neguju, leče, staraju se o njegovoj pokretnoj i nepokretnoj imovini koju čini stan u Nišu u Ulici ... (sada ...) br. .., površine 68,58 m2, koji je, primalac izdržavanja stekao po ugovoru o kupoprodaji – otkupu nepokretnosti overenom pred Opštinskim sudom u Nišu 16.10.1992. godine pod brojem II Ov 8585/92. Za pruženo izdržavanje, primalac izdržavanja je, kao vlasnik te nekretnine sa pripadajućim pokretnim stvarima, iste ostavio davaocima izdržavanja, kao suvlasnicima sa po ½. Davalac izdržavanja DD je preminuo ...2013. godine, a potom je između GG i tuženog zaključen aneks ugovora o doživotnom izdržavanju, 19.04.2013. godine overen pred sudom pod brojem 2R3 421/2013 od 06.06.2013. godine kojim je tuženi, kao davalac izdržavanja, preuzeo sve obaveze pokojnog DD, kao davaoca izdržavanja, a istim je ugovoreno da će, nakon smrti primaoca izdržavanja, tuženi dobiti celu nekretninu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje je delimično usvojio, u smislu odredbe člana 171. stav 1. i 182. stav 2. i 3. Porodičnog zakona, nalazeći da je predmetni stan bračna tekovina VV i GG i da je GG doprinos u sticanju te imovine veći od doprinosa VV, te da je odnos njihovih doprinosa 1:3, pa je u skladu sa tim utvrdio obim zaostavštine pokojne VV, bivše iz ..., s obzirom da nije vođen postupak raspravljanja njene zaostavštine. Kako su u trenutku smrti pokojne VV njeni zakonski naslednici bili suprug GG i deca, ovde tužilja AA i sin, sada pokojni DD (otac tuženog BB) koji je preminuo nakon smrti majke, to su, po mišljenju prvostepenog suda, oni lica koja su, po zakonu pozvana na nasleđe, a njihovi nasledni udeli su jednaki u smislu odredbe člana 9. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju i iznose 1/3 od imovine ostavilje, odnosno 1/9 predmetnog stana, imajući u vidu ostaviljin udeo u istom (1/3). Shodno tome, po mišljenju prvostepenog suda, sada pokojni GG, kao primalac izdržavanja mogao je punovažno da raspolaže samo sa udelom od 7/9 na predmetnoj imovini koju je stekao po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i po osnovu nasleđivanja svoje pokojne supruge (2/3 po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i 1/9 po osnovu nasleđivanja). Zbog toga je, po mišljenju prvostepenog suda, predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i njegov aneks delimično ništav, a tužilji, po osnovu prava nasleđa iza smrti majke pripada pravo svojine na spornom stanu na udelu koji joj pripada u smislu odredbe člana 9. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužilje usvojio i utvrdio ništavost predmetnog ugovora o doživotnom izdržavanju i njegovog aneksa u delu kojim je primalac izdržavanja raspolagao imovinom koja nije bila njegova, u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 171. i 180. stav 2. Porodičnog zakona. Po oceni drugostepenog suda, sticanje svojine otkupom društvenog/državnog stana je speciifičan način sticanja svojine, s obzirom na netržišne i nekomercijalne uslove kupovine (otkupna cena ne predstavlja tržišnu cenu, beneficije u pogledu roka plaćanja iste i slično), pa zbog ovih, povlašćenih, uslova sticanja svojine, nije od značaja za utvrđivanje doprinosa bračnih drugova u sticanju okolnost da je samo sada pokojni GG bio u radnom odnosu i da mu je stan dodeljen jer je bio u radnom odnosu, dok njegova supruga, sada pokojna VV nikada nije bila zaposlena. Imajući u vidu zakonsku pretpostavku o jednakim udelimam bračnih drugova u sticanju zajedničke imovine, drugostepeni sud je zaključio da zaostavštinu pokojne VV, bivše iz ... čini pravo svojine na jednakoj polovini predmetnog stana. Pošto su njeni zakonski naslednici bili njen suprug, sada pokojni GG, kći (tužilja AA) i sin, sada pokojni DD, otac tuženog BB, to je, shodno odredbi člana 9. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, svaki naslednik imao pravo na 1/3 njene zaostavštine, što znači da je pokojni GG mogao ugovorom o doživotnom izdržavanju i njegovim aneksom da raspolaže svojom polovinom i jednom trećinom od nasleđene jedne polovine pokojne VV, odnosno udelom od 4/6 stana, pa su ugovor o doživotnom izdržavanju i njegov aneks ništavi u delu u kom je raspolagano sa 2/6 stana.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 171. Porodičnog zakona, propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. U smislu odredbe člana 180. stav 2. istog Zakona, pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Na osnovu odredbe člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

U konkretnom slučaju, sporni stan otkupljen je u toku trajanja braka pokojnih GG i VV (1992. godine), po netržišnim uslovima, zbog čega ovako stečena imovina pripada supružnicima u jednakim delovima, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud. Predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju i njegov aneks su ništavi u delu kojim je primalac izdržavanja raspolagao imovinom pokojne VV, osim dela koji je i on nasledio iza njene smrti, kao njen zakonski naslednik.

Navodi revizije tuženog o tome da je pokojni GG predmetni stan stekao radeći ceo život kao profesionalni podoficir Vojske Srbije, dok VV za svog života, pa i za vreme trajanja bračne zajednice nikada i nigde nije zasnovala radni odnos i nije materijalno doprinosila porodičnom budžetu, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Predmetni stan stečen je otkupom u toku trajanja braka pokojnog GG i pokojne VV, pri čemu otkupna cena stana nije formirana pod uslovima ponude i potražnje (tržišna cena), već po posebno propisanim elementima. U ovom slučaju, opšti princip deobe imovine supružnika po kome se njihov udeo određuje prema njihovom doprinosu u sticanju u zajedničkoj imovini, u konkretnom slučaju nije primenljiv jer se radi o sticanju prava svojine na stanu koji je otkupljen iz društvene svojine, što podrazumeva da supružnici na stanu imaju pravo svojine u jednakim delovima u smislu odredbe člana 180. stav 2. Porodičnog zakona. Zbog toga, tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tužilji nisu bili potrebni u smislu odredbi člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković