Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca Grada Niša, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojana Mickoski, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sudskog poravnanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5284/18 od 05.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5284/18 od 05.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5284/18 od 05.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3059/17 od 18.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je sudsko poravnanje P 3547/07 od 23.07.2008. godine, zaključeno između tužioca i tužene AA iz ..., ništavo i bez pravne važnosti. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5284/18 od 05.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 3059/17 od 18.05.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 , 49/13 – US, 74/13 –US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za utvrđenje da je sudsko poravnanje od 23.07.2008. godine zaključeno između ovde parničnih stranaka ništavo i bez pravne važnosti. Nižestepeni sudovi su zaključili da osporeno sudsko poravnanje nije zaključeno suprotno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, da nije protivno cilju zbog koga je vršenje prava iz obligacionog odnosa ustanovljeno ili priznato, te da su volje ugovornih strana bile slobodne, a parnične stranke iskoristile zakonom predviđene mogućnosti da mirnim putem reše svoj sporni odnos, kao i da je zastupniku Grada Niša u okviru redovnih aktivnosti zastupanja, bila data mogućnost zaključivanja poravnanja i da je kao stručno lice bio upoznat sa sadržinom i pravnim dejstvom zaključenog poravnanja, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse imajući u vidu razloge iz kojih je odbijen tužbeni zahtev. Osim toga, tužilac uz reviziju nije priložio neku presudu kojom je o istom činjenično pravnom pitanju odlučeno na drugačiji način, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi upravo od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega različito odlučivanje o tužbenim zahtevima za utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja samim tim ne predstavlja neujednačenu sudsku praksu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 25.04.2017. godine, radi utvrđenja ništavosti sudskog poravnanja, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara, koji je unet i u uvod prvostepene i drugostepene presude.

Kako vrednost označenog predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra, revizija nije dozvoljena, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić