Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je zaključio da ima protivpravnosti u radnjama tuženog i da postoji uzročno-posledična veza između radnji i duševnih bolova tužioca. Odluku o visini pravične novčane naknade za duševne bolove koje je tužilac trpeo zbog povrede ugleda i časti, sud je doneo sveobuhvatnom ocenom svih okolnosti konretnog slučaja, a posebno ceneći intenzitet i trajanje duševnih bolova tužioca u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je navedeno u domenu slobodne procene suda, sa ograničenjima u smislu da sud mora da vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada nematerijalne štete, a tuženi navodima revizije osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom pojedinačnom slučaju, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 03.06.2021. godine, a preinačena je podneskom od 29.11.2023. godine tako što je tužilac povisio tužbeni zahtev na iznos od 200.000,00 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog usvajajućeg dela je 40.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima parnice o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković