Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Za ocenu prava na reviziju protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda u vanparničnom postupku, merodavna je vrednost koju je predlagač – stranka označila u predlogu kao vrednost zahteva, a ako to stranka nije učinila, merodavna je vrednost na koju je plaćena ili određena sudska taksa. U konkretnom slučaju predlagači nisu u predlogu za deobu nepokretnosti označili vrednost zahteva, niti je to učinjeno do okončanja postupka pred prvostepenim sudom. Predlagačima je određena sudska taksa na predlog i odluku u iznosu od po 1.900,00 dinara.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev (predlog za fizičku deobu) odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora nije određena ni u predlogu za deobu nepokretnosti, a ni tokom postupka, te da je taksa na predlog i odluku određena u visini od po 1.900,00 dinara. Prema stanovištu Vrhovnog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi (predlogu), niti je označena ili utvrđena naknadno, do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom – tarifni broj 1. Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“ br. 28/94....95/18), propisano je da se taksa u iznosu od 1.900,00 dinara plaća za tužbu prema vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinskopravnom postupku, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP. Prema tome, kako u konkretnoj situaciji revizija ne bi bila dozvoljena protiv pravnosnažne odluke, s obzirom na to da novčano potraživanje ne prelazi vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, u smislu odredbe člana 420. stav 1. i 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković