.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13581/2024
23.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Smajić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Simić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3577/23 od 10.01.2024. godine, u sednici održanoj 23.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3577/23 od 10.01.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3577/23 od 10.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 22/19 od 20.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbačen je primarni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prizna pravno dejstvo ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 28.09.2011. godine, koji je sačinjen u formi priznanice, između tuženog kao prodavca i tužioca kao kupca, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se na osnovu ove presude tužilac upiše kao vlasnik nepokretnosti koja se nalazi u KO ..., upisana u LN br. .., parcela br. .., potes ..., njiva 3. klase površine 57a 80m2, njiva 4. klase površine 1ha 46a 32m2, odnosno poljoprivredno zemljište ukupne površine 2ha 4a 12m2, kod nadležne službe za katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je prvi eventualni zahtev kojim tužilac traži da se tuženi obaveže da tužiocu isplati 1.297.058,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.09.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen drugi eventualni tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužiocu isplati 6.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 03.01.2019. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu isplati preko dosuđenih 6.800 evra do traženih 7.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu na 6.800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, za period od 28.09.2011. godine od 03.01.2019. godine. Stavom petim izreke, usvojen je kompenzacioni prigovor tuženog i utvrđeno potraživanje tuženog u visini od 2.681,89 evra, pa je izvršeno prebijanje međusobnih potraživanja stranaka na dan 09.07.2013. godine i to potraživanje tužioca od 6.800 evra i potraživanje tuženog od 2.681,89 evra do visine potraživanja tuženog. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 369.336,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavovima sedmim i osmim izreke, odbijene su molbe tužioca i tuženog za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3577/23 od 10.01.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene, delimično odbijene žalbe parničnih stranaka, i preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu drugog eventualnog tužbenog zahteva, tako što je odbijen ovaj zahtev preko 4.118,11 evra do dosuđenih 6.800 evra sa zakonskom zateznom kamatom na iznos razlike, sve u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate; u odbijajućem delu drugog eventualnog tužbenog zahteva tako što obavezuje tuženog da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na 4.118,11 evra i za period od 09.07.2013. godine do 03.01.2019. godine, sve u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate; odluku o troškovima postupka, tako što smanjuje obavezu tuženog na 286.593,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a u preostalom delu je potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. O osnovanosti tužbenog zahteva, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredaba članova 210, 214. i 339. Zakona o obligacioniim odnosima. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi utvrđenja i isplate, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i isplate podneta je 03.01.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 4.118,11 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
