Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca JKP „Gradska toplana“ Zrenjanin, čiji je punomoćnik Slavko Radosavljev, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Vioglavin, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 617/21 od 20.03.2024. godine, u sednici održanoj 17.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 617/21 od 20.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 617/21 od 20.03.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 511/20 (2017) od 25.02.2021. godine, stavom prvim izreke, održano je delimično na snazi rešenje javnog izvršitelja Svetlane Garčev Peterke IIVK- A57/2016 od 30.09.2016. godine kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 16.658,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.08.2016. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove izvršnog postupka u iznosu od 7.882,77 dinara. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje javnog izvršitelja Svetlane Garčev Peterke IIVK- A57/2016 od 30.09.2016. godine u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati 275,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.08.2016. godine do isplate kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 80,43 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.925,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 617/21 od 20.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 511/20 (2017) od 25.02.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava po osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pošto ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata duga po osnovu zaduženja iskazanog u računima tuženog za fiksni deo ukupnog obračuna za isporučenu toplotnu energiju. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava kod utvrđenih činjenica da je tužilac tuženom pružao usluge daljinskog grejanja, da je stan tuženog isključen sa sistema daljinskog grejanja pre spornog perioda. U pobijanoj presudi izražen je pravni stav da se nepokretnost – stan u vlasništvu tuženog, nalazi u zgradi kolektivnog stanovanja, te da nije u pitanju individualna zgrada, zbog čega tuženi kao tarifni kupac ima obavezu plaćanja 100% fiksnog dela ukupnog obračuna, u smislu odredbe člana 38. stav 5. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom („Službeni list Grada Zrenjanina“ br. 32/2013... 25/14), koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke nižestepenih sudova jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predlog za izvršenje javnom izvršitelju podnet je 19.08.2016. godine. Vrednost predmeta spora je 16.934,10 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, to je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković